VITAMIN PP (NIACIN)

Vitamin PPNiacin (vitamin PP, od engleskog pellagra preventing – koji sprečava pelagru, ili Vitamin B3) – je grupa jedinjenja, čiji su glavni predstavnici nikotinska kiselina (piridin-3-karbonska kiselina ) i nikotinamid, koji poseduju jednaku vitaminsku aktivnost.

Biološka uloga nikotinske kiseline i nikotinamida ogleda se u njihovom učešću u izgradnji nikotinamidnih kofermenata: nikotinamidadenindinukleotida (NAD) i nikotin-amidadenindinukleotid fosfata (NADF). NAD i NADF su kofermenti mnogih (više od 100) dehidrogeneza, koje funkcionišu u početnim etapama bioloških oksidacija najrazličitijih jedinjenja: ugljenih hidrata, aminokiselina, masnih kiselina i sl. Među njima su i fermenti glikolize, pentozofosfatnog puta oksidacije ugljenih hidrata, ciklusa trikarbonskih kiselina.
NAD • N2 (utvrđeni oblik NAD), dobivši proton i elektron od oksidiranog substrata prenosi ih dalje flavinskim oksidazama, čiji su prostatička grupa, proizvodi vitamina B2-FAD ili FMN, koji akceptuju te protone i elektrone. Na taj način, nadovezuje se učešće NAD-zavisnih dehidrogeneza i flavinskih oksidaza u procesima disanja tkiva, i samim tim ispoljava se sinergizam nikotinske kiseline i riboflavina.

Za razliku od NAD • N2 , utvrđeni oblik NADF • N2 služi kao izvor protona i elektrona, ali ne za njihov prenos do kiseonika po putu disanja ćelija, nego za iskorišćenje u mnogobrojnim regenerativnim reakcijama, koje se odvijaju u organizmu, konkretno u razmeni mineralnih materija.

Nikotinska kiselina i nikotinamid, koji se unose sa hranom, usvajaju se u fundalnom delu želuca i tankom crevu, uglavnom na račun difuzije i delom putem aktivnog transporta. Oba vitamina lako prolaze kroz ćelijske membrane za razliku od NAD i NADF za koje je ćelijska opna praktično neprobojna.

Niacin lako prolazi kroz placentu. U mleko u mlečnim žlezdama dospeva više od 20% niacina, koji majka uniosi sa hranom. Nikotinska kiselina, nepovezana, u obliku kodehidro-geneze, podvrgava se nizu pretvaranja. Kod čoveka se taj proces sastoji u metiliranju amida nikotinske kiseline sa njegovim pretvaranjem u N1 – metilnikotinamid, čiji vodeni rastvori daju jarku sivo-ljubičastu fluorescenciju. U urinu se on mestimično pojavljuje u vidu dehidroderivata, fluorescentne sive boje N1 – metilnikotinamid – je jedan od glavnih produkata izdvajanja nikotinske kiseline sa urinom. Kod čoveka se, prema podacima raznih autora, izdvaja u proseku 20-40% amida nikotinske kiseline unetih hranom. Normalno izdvajanje je 7-12mg/dan i 0,4-0,5mg u mokraći (na prazan želudac), koja se uzima na svaki sat. Ova količina se naglo povećava usled niza infektivnih bolesti, gladovanja. Pri tome, nedostatak belančevina u ishrani može dovesti do pojave simptoma izazvanih nedostatkom nikotinske kiseline, čak pri njenom dovoljnom unošenju sa hranom. Određena količina N1 – metilnikotinamid oksidira u N1 – metilnikotinamid-6-piridon. Od 40-50% unetog amida nikotinske kiseline izbacuje se sa mokraćom u tom obliku.

Na osnovu niza istraživanja izvršenih poslednjih godina, izraženo je mišljenje, da do deficita vitamina u organizmu dolazi usled delovanja kompleksa faktora: malog sadržaja nikotinske kiseline u hrani, nedovoljne količine triptofana, male upotrebe belančevina sa neizbalansiranim sastavom aminokiselina i na kraju, prisustvo nikotinske kiseline u obliku koji organizam ne može da usvoji – u zrnastim proizvodima.

Najčešći simptom egzogenskog nedostatka nikotinske kiseline kod čoveka je pojava pelagre. Akutni oblik pelagre se teško podnosi i praćen je simptomima koji su vezani za centralni nervni sistem i psihu (encefalopatija). Utvrđeno je da odsustvo nikotinske kiseline u ishrani dovodi do deficita piridinnukleotida u centralnom nervnom sistemu. Usled toga, kao rezultat nagomilanih toksičnih metabolita, dolazi do teških poremećaja tokova biohemijskih reakcija u neuronima.

Što se tiče sporadičnih slučajeva oboljenja, oni se naročito često sreću kod psihički obolelih pacijenata koji se nepravilno hrane. Moguće je da se mnoge akutne i simptomatske psihoze dementnog i depresivnog oblika pojavljuju usled deficita nikotinske kiseline. Endogeni, sekundarni nedostatak nikotinske kiseline, pojavljuje se prilikom upalno-distrofijskih bolesti digestivnog trakta, neuritisa, alergijskih dermatoza, trovanja olovom, benzolom, talijumom.

Nikotinska kiselina i nikotinamid ne unose se u organizam samo sa hranom, već mogu da se obrazuju na račun endogene sinteze iz triptofana. Pri tome od 60mg L-triptofana obrazuje se 1mg nikotinske kiseline. U skladu sa tim, potrebe čoveka (životinja) treba izražavati u niacinskim ekvivalentima: 1 niacinski ekvivalent jednak je 1mg nikotinske kiseline ili 60mg L-triptofana.

U zvaničnim preporukama potrebe za niacinom su: za muškarce (u skladu sa povećanjem utroška energije) od 16 do 28mg niacin-ekvivalenata, za žene – 14 do 20mg, za trudnice se potreba povećava za 2mg, a za dojilje za 6mg. Za muškarce srednjih i starijih godina te veličine su od 18 do 15mg, za žene od 16 do 13mg niacin-ekvivalenata. Kod dece tokom prve godine života, potreba za niacinom je u porastu od 5 do 7mg, a u 10-oj godini života dostiže vrednost od 15mg niacin-ekvivalenata.

Od faktora koji utiču na potrebu za nikotinskom kiselinom najvažniji su trudnoća i dojenje, bolesti digestivnog trakta ( naročito dijareja), razne infekcije (pre svega dizenterija, hepatitis, tifus), nervno-psihička oboljenja, intoksikacija. Potreba za nikotinskom kiselinom se povećava za vreme uzimanja medikamenata – sulfanilamidnih preparata, antibiotika, ftivazida i tubazida. Dodatno unošenje niacina je takođe neophodno ljudima koji rade u uslovima povećanih nervno-psihičkih opterećenja.

Nikotinska kiselina i njen amid široko su rasprostranjeni u proizvodima biljnog i naročito životinjskog porekla. U biljnim proizvodima značajan deo niacina se nalazi u nikotinskoj kiselini. Njom su bogate mekinje od pirinča, pšenične klice. U kukuruzu i dr. zrnastim kulturama, nikotinska kiselina se nalazi u vezanom obliku, koji organizam ne može da usvoji (niacitin) i potpuno se oslobađa samo posle alkalne hidrolize. Izvori vitamina PP su: zeleni grašak, pasulj, soja, sočivo, spanać, paradajz, krompir, kikiriki, pečurke, hleb od integralnog brašna, u proizvodima životinjskog porekla niacin se nalazi u sastavu nikotinamida, koji ulazi u sastav nikotinamidnih kofermenata.

U velikim količinama niacina ima u proizvodima od mesa, bubrezima, jetri i ribi. Mleko je siromašno niacinom, ali s obzirom na sadržaj triptofana, ono je dobar izvor niacinskih ekvivalenata. Ovim se objašnjava zaštitno dejstvo mleka od pelagre prilikom korišćenja kukuruza u ishrani.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” vitamin PP, odnosno Vitamin B3, ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

Share This