VITAMIN H (BIOTIN)

d1314007177_224Vitamin H ili Biotin predstavlja heksahidro-2-oksi-1N-tieno[3,4-α]-imidazol-4-pentansku kiselinu. Ovo jedinjenje sadrži kondenzovani heterociklični sistem imidazolskog i tiofenskog prstena sa ostatkom n-valerijanske kiseline, njegova empirijska formula je S16H28N4O4S.

Specifična funkcija biotina u razmeni materija sastoji se u tome što on ulazi u sastav aktivnog centra biotinzavisnih fermenata, koji omogućavaju reakcije karboksiliranja, tj. uključenje SO2 u obliku HSO3 u različite organske kiseline.

Od reakcija karboksiliranja, koje se ostvaruju pri katalitičkom učešću biotina, najvažnije su sledeće:

  1. karboksiliranje sirćetne kiseline (u obliku acetil KoA) sa obrazovanjem malonil-KoA. Ova reakcija, katalizirana aceril-KoA-karboksilazom, je najvažnija etapa pripreme biosinteze masne kiseline. Ove materije se u organizmu stvaraju iz acetil-KoA putem naknadnog pripajanja ostataka malonil-KoA i molekula masne kiseline svaki put se povećavajući za dva atoma ugljenika.
  2. Karboksiliranje propionske kiseline u obliku propionil-KoA gde se on pretvara u metilmalonil-KoA. Metilmalonilska kiselina se zatim izomerizuje u jantarnu uz pomoć metilmalonil-KoA-izomeraze, čiji se koferment stvara iz vitamina B12 dezoksiadenozil-kobalamina. To je jedini način uz pomoć kojeg ugljenični lanac propionske kiseline može da oksidira u ciklusu trikarbonskih kiselina.
  3. Karboksiliranje pirogrožđane kiseline sa obrazovanjem oksaloacetata. Metabolički značaj ove reakcije sastoji se u tome što se uz njenu pomoć ostvaruje neprekidno popunjavanje pula dikarbonskih kiselina u ciklusu Krebsa što je važan uslov za njegov neprekidni rad. Osim toga, oksalno sirćetna kiselina obrazovana kataliziranjem piruvatkarboksilazom je početna etapa glukoneogeneze, tj. resinteze glukoze iz mlečne i pirogrožđane kiseline.
  4. Karboksiliranje β-metilkrotonoil-KoA sa obrazovanjem β-metilglutakonil-KoA. Ova reakcija, katalizirana β-metilkrotonoil-KoA-karboksilazom, je važna etapa na putu oksida-cionog raspada aminokiseline leucina do acetosirćetne kiseline i acetil-KoA.

U krvi je sadržaj biotina 0,7-1,7mkg/dl (srednja vrednost 1,3mkg/dl). Sa mokraćom se zajedno sa biotinom izbacuju i njegovi derivati u količini 0,4-0,7mkg na jedan kilogram mase tela dnevno.

Nedostatak biotina može izazvati seborejni dermatitis kao i njegov najizraženiji oblik-bolest Lejnera kod dece mlađeg uzrasta. Ova bolest se često sreće kod odojčadi koja pate od dijareje i objašnjava se malom količinom biotina koju dete dobija putem majčinog mleka, mogućim gubicima biotina za vreme dijareje i promenom sastava crevne mikroflore. Kod male dece simptomi nedostatka biotina su promene na koži (dermatitis sa perutanjem na vratu, na šakama, na nadlakticama i nogama sa sivom pigmentacijom). Zatim dolazi do promene na jeziku, anoreksije, mučnine, depresije, mialgije, hiperstezije. Istovremeno, dolazi do anemije i povećane količine holesterina.

Za određivanje količine biotina predlažu se kolometrijske metode. Jedna od njih zasnovana je na hidrolizi biotina u koncentrovanoj kiselini i indikaciji obrazovane diaminkarbonske kiseline prema boji reakcije sa ninhidrinom. U drugoj metodi koristi se specifična reakcija prema boji na ureidni ciklus biotina sa n-dimetil-aminocinamal-degidom. Preciznost ovih metoda nije velika: 100 i 10mkg/ml. Preciznije (0,025-0,5ng/ml) su mikrobiološke metode sa iskorišćenjem test –organizama Lactobacillus plantarum 8014 ATSS, Saccharomyces cerevisiae 7754 ATSS, Neurospora grassa i dr. Istovremeno ove kulture imaju sposobnost da iskorišćavaju ne samo biotin, nego i neke od njegovih analoga i metabolita koji nisu aktivni za čoveka. To otežava određivanje tačne količine biotina u biološkim objektima i jedan je od razloga velike varijabilnosti rezultata dobijenih tim metodama.

Dnevna potreba za biotinom kod odraslog čoveka je 150-200mkg, koja se povećava kod žena u periodu trudnoće i laktacije do 250-300mkg.
Od prehrambenih proizvoda životinjskog porekla biotinom su bogati jetra i bubrezi, a biljnog porekla raž i karfiol. Biotina ima u kravljem mleku i žumancetu.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” vitamin H ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

Share This