VITAMIN E (TOKOFEROLI)

Na grupu vitamina E odnose se metilni produkti tokola i tokotrienola, koji poseduju biološku aktivnost α-tokoferola. Naziv “tokoferoli” odnosi se samo na metiltokole i na taj način to je neindentično češće upotrebljavanom terminu “vitamin E”.

Tokol je 2-metil-2(4`, 8`, 12`-3metiltridecil)-hroman-6-olom, tj. 6-oksihromanom, za-menjen u drugom položaju metilne grupe i bočnom zasićenom izopropenoidnom lancu od 16 atoma ugljenika. Individualni tokoferoli koje označavamo grčkim slovima α,β,γ i δ, razlikuju se jedan od drugoga po količini i položaju metilnih zamena u aromatičnom prstenu 6-oksihromana. Najvažniji od njih α-tokoferol predstavlja 5, 7, 8-trimetiltokol koji sadrži SN3-grupe u svim slobodnim položajima aromatičnog prstena.

Molekul tokoferola ima tri asimetrična centra – atomi ugljenika u položaju 2 hromatskog prstena i 4` i 8` – u sporednom lancu. U vezi s tim, za svaki tokoferol mogući su 8 optičkih izomera i 4 racemata. Prirodni α-tokoferol ima R (ili D) – konfiguraciju u svim asimetričnim centrima i zbog toga je 2R, 4`R, 8`R-α-tokoferol. Za njegovo označavanje koristi se termin “RRR α-tokoferol”. Ponekad ga označavaju kao 2D, 4`D, 8`D-α-tokoferol, D-α-tokoferol, d-α-tokoferol ili jednostavno α-tokoferol.

Tokoferoli u živim tkivima imaju ulogu bioloških antioksidanata, koji inaktiviraju slobodne radikale i, samim tim, sprečavaju razvoj slobodnoradikalnih procesa peroksidne oksidacije nezasićenih lipida. Pošto su nezasićeni lipidi jedni od glavnih komponenata bioloških membrana, ova funkcija tokoferola ima veliki zančaj za održavanje strukturne celovitosti i funkcionalne aktivnosti lipoproteinskih membrana ćelija i subćelijskih organela.

U stabilizirajućem dejstvu tokoferola na biološke membrane suštinsku ulogu može imati fizičko-hemijsko uzajamno dejstvo između sporednog izoprenoidnog lanca molekula tokoferola i ugljovodoničnog lanca polinezasićenih masnih kiselina, konkretno arahidonske, koji ulaze u sastav membranskih fosfolipida. Funkcija tokoferola, kao bioloških antioksidanata u organizmu, tesno je povezana sa funkcijama drugih komponenata sistema organizma, u tom smislu selena, koji ulazi u sastav glutationperoksidaze, koja uspostavlja hidroperoksidacije nezasićenih masnih kiselina i dr. organskih jedinjenja.

Zahvaljujući antioksidantnim svojstvima vitamin E sprečava razvoj aterosklerotičnog procesa, a poslednjih godina se primenjuje za profilaksu kardiovaskularnih oboljenja. Osim toga, vitamin E sprečava razgradnju eritrocita i obezbeđuje nesmetani priliv kiseonika koji se u njima nalaze u sve ćelije organizma. Širi krvne sudove i čuva njihovu elastičnost, smanjuje zgrušavanje krvi. Vitamin E usporava procese starenja kože i prema nekim podacima smanjuje rizik razvoja raka kože.

Biološka aktivnost vitamina E meri se u mikrogramima R,R,R-α-tokoferola (toko-ferolni ekvivalent) ili u međunarodnim jedinicama. Jedan ME odgovara aktivnosti 1mg D, L-α-tokoferilacetata, uvedenog per os u test za sprečavanje resorpcije ploda kod pacova, lišenih vitamina E.

Ukupnu aktivnost vitamina E, prilikom obračunavanja, naprimer njegove količine u prehrambenim proizvodima, izražavamo u α-tokoferolnim ekvivalentima, po aktivnosti jed-nakim 1mkg prirodnog R,R,R-α-tokoferola. Kako je poslednji nestabilan, kao standard za određivanje biološke aktivnosti preporučuje se korišćenje efira prirodnog α-tokoferola, tj. D, L-α-tokoferilacetat.

Količina vitamina E u plazmi krvi kod ljudi varira u granicama od 0,8-2mg/dl (prosečno 1mg/dl), sa preovlađivanjem α-tokoferola.

Vitamin E se ne sintetiše u ljudskom organizmu. Tokoferoli koji se unose sa hranom skupljaju se uglavnom u ,masnom tkivu. Usvajanje vitamina E u crevima, kao i usvajanje drugih vitamina rastvorljivih u mastima, zavisi od prisustva masti u ishrani i narušava se pri nedovoljnoj sekreciji žuči.

Nedostatak vitamina E kod odraslih ljudi je, kao po pravilu, uslovljen poremećajima usvajanja tokoferola (pri steatoreji, odstranjenju dela tankog creva i sl.). Endogeni deficit vitamina E javlja se pri α, β-lipoproteinemiji – naslednoj bolesti, uslovljenoj genetski poremećajem sinteze i sekrecije β-lipoproteida, koji vrše transport tokoferola iz jetre u druga tkiva.

Pošto placenta loše propušta tokoferole do ploda, nedostatak vitamina E je česta pojava kod novorođenčadi koja su na veštačkoj ishrani. Nedostatak vitamina E kod prevremeno rođene dece može uzrokovati razvoj anemije, retinopatije i poremećaj vida (supraletalna fibroplazija), bronhopulmonalne displazije, iznenadne smrti novorođenčadi.

U osnovi ovih simptoma su biohemijski poremećaji uslovljeni padom specifičnih funkcija vitamina E u organizmu, najčešće pojačanje peroksidne oksidacije membranskih lipida koji uzrokuju poremećaj ćelijskih i subćelijskih membrana. Ovaj efekat je osnova takvih burnih simptoma nedostatka kao što su pojačana osetljivost eritrocita na peroksidnu hemolizu, gubitak sposobnosti za akumulaciju i očuvanje jona kalcijuma izazvan sarkoplazmatičnim retikulumom, što dovodi do poremećaja rada mišića i unošenju u krv tkivnih fermenata.

Pri nedostatku vitamina E u organizmu povećava se rizik razvoja infekcijskih i kardiovaskularnih bolesti i upalnih procesa, prevremeno starenje kože.

Normalna koncentracija tokoferola u serumu krvi iznosi 0,8-1,2mg/100ml. Simptomi nedostatka ispoljavaju se obično pri koncentraciji tokoferola manjoj od 0,5mg/100ml. Kod novorođenčadi, naročito kod prevremeno rođene dece, koncentracija tokoferola smanjena je do 0,2-0,4mg/100ml.

Jedan od glavnih metoda za određivanje snabdevenosti čoveka vitaminom E je određivanje koncentracije tokoferola u serumu i plazmi krvi. Obično se za ovo koriste spektro-fotometrijske metode, zasnovane na oksidaciji tokoferola hloridom gvožđa i određivanju obrazovanog gvožđa, u obliku obojenog kompleksa sa α-α-dipiridolom, ili β-fenantrolinom. Poslednjih godina veoma su rasprostranjene spektrofluorimetrijske metode, koje karakteriše velika preciznost i mogućnost određivanja sadržaja tokoferola u 0,1ml seruma krvi.

Funkcionalne metode određivanja snabdevenosti organizma vitaminom E su ekskrecija kreatina sa mokraćom i osetljivost eritrocita na peroksidnu hemolizu u izotoničnoj sredini. Oba ova pokazatelja se znatno povećavaju prilikom deficita vitamina E.

Poslednjih godina predlaže se ispitivanje sadržaja pentana i etana u vazduhu koji se izdiše metodom gasne hromatografije, čija količina pri deficitu vitamina E raste usled peroksidne oksidacije nezasićenih masnih kiselina.

Potrebe čoveka za vitaminom E nisu tačno utvrđene. Preporučena količina iznosi 12-15ME/dan. Veće unošenje polinezasićenih masnih kiselina, uslovljava uvećanje potrebe za vitaminom E; u vezi sa tim, mnogi autori predlažu da se ova potreba obračunava polazeći od količine nezasićenih masnih kiselina u hrani: 0,6mg α-tokoferola na 1g nezasićenih masnih kiselina.

U skladu sa preporukama u Rusiji, dnevno unošenje vitamina E (u mg tokoferolnog ekvivalenta) treba da iznosi: kod dece do 6 meseci – 3, od 7-12 meseci – 4, od 1-3 godine – 5, od 4-6 godina –7, od 7-10 godina – 10. U uzrastu od 11-13 godina – 12 za dečake i 10 za devojčice, od 14-17 godina – 15 za mladiće i 12 za devojke. Kod muškaraca od 18-59 godina – 10, za starije od 60 godina –15. Kod žena od 18-59 godina – 8, za starije od 60 godina – 12. U trudnoći potreba za vitaminom E povećava se za 2, za vreme dojenja – za 4mg tokoferolnog ekvivalenta.

Od prehrambenih proizvoda najbogatiji tokoferolima su biljna ulja, naročito kukuruzno, pamukovo, od pšeničnih klica. Veliki deo ukupne količine tokoferola u suncokretovom ulju otpada na α-tokoferol (60.80%). Proizvodi životinjskog porekla siromašni su vitaminom E. Od povrća izvori vitamina E su zeleno mahunasto povrće, zeleni grašak, rotkve, cvekla, rotkvice, od zrnastih – ovas, kukuruz, kukuruzne klice, raž, pšenične klice, brašno od celog zrna pšenice i pšenične mekinje.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” vitamin E ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

Share This