VITAMIN D (KALCIFEROLI)

Vitamin-D...Are-uou-getting-enough1U vitamine grupe D (kalciferole) spadaju steroidna jedinjenja, proizvodi 9-, 10-sekoho-lestana, koja poseduju antirahitičnu aktivnost. Osobenost po kojoj se molekuli kalciferola razlikuju je prisustvo ciklopentanperhidrofenantrenskog jezgra sa razmaknutim prstenom V, tri spojene dvostruke veze u položajima 10 (19), 5 i 7 kao i hidroksilne grupe u atomu S3. Individualni kalciferoli razlikuju se jedan od drugog po strukturi sporednih lanaca. Najva-žniji predstavnici ove grupe su – holekalciferol (vitamin D3) i ergokalciferol (vitamin D2).

Kalciferoli se stvaraju kao rezultat fotoizomerizacije odgovarajućih provitamina pod dejstvom ultraljubičastog zračenja. Provitamin holekalciferola je 7-dehidroholesterin koji se u organizmu stvara od holesterina; provitamin ergokalciferola je ergosterin.

Osnovne funkcije kalciferola u organizmu vezane su za održavanje homeostaze kalcijuma i fosfora, procese mineralizacije i remodeliranja (pregrupisavanja) koštanog tkiva.

Postojeći podaci omogućavaju da navedemo tri procesa u kojima se neposredno učešće vitamina D može smatrati dovoljno osnovanim:

  • usvajanje kalcijuma i neorganskog fosfata u crevima;
  • mobilizacija kalcijuma iz skeleta putem resorpcije preobraženog koštanog tkiva;
  • reapsorpcija kalcijuma u bubrežnim kanalima.

Mada je osnovni patomorfološki simptom nedostatka vitamina D poremećaj minera-lizacije koštanog tkiva, ubedljivih dokaza neposrednog učešća ovog vitamina u procesima kalcifikacije nema. Prema mišljenju mnogih naučnika, poremećaji mineralizacije kod rahitisa imaju sekundarni karakter. Oni su uslovljeni smanjenom koncentracijom kalcijuma i neorganskog fosfata u plazmi krvi  usled poremećaja, koji se nalaze pod kontrolom vitamina D, procesa usvajanja ovih elemenata u crevima, njihove mobilizacije iz koštanog tkiva i reapsorpcije u bubrezima. Ovo ne isključuje mogućnost učešća vitamina D u prenosu kalcijuma i fosfora do sektora kalcifikacije u koštanom tkivu, kao i u stvaranju i sazrevanju njene organske matrice. Istovremano, za neposredno učešće kalciferola u tim procesima potrebna su detaljnija dokazivanja.

Kalciferoli obavljaju svoje specifične funkcije u razmeni materija u obliku aktivnih metabolita koji se od njih stvaraju u organizmu. Važniji metaboliti su: oni koji se stvaraju u jetri 25-oksikalciferol (250ND) i koji se stvaraju u bubrezima 1,25-dioksikalciferol (1,25[ON]2D) i 24,25-dioksikalciferol (24,25[ON]2D).

Kalciferoli se usvajaju u tankom crevu i sa hilomikronima dospevaju u jetru gde se podvrgavaju hidroksiliranju. U rezultatu ovog procesa holekalciferol se pretvara u 25-oksiholekalciferol (25OHD3), a ergokalciferol u 25-oksiergokalciferol (25OHD2 ). Ovo pretvaranje katalizira 25-hidroksilaza vitamina D. 25-oksikalciferoli su osnovni trans-portni oblik kalciferola u organizmu. Na jedan njihov deo dolazi veliki deo kalciferola koji cirkulišu u krvi. Normalna koncentracija 25-oksikalciferola u plazmi krvi iznosi 20-40ng/ml, koja se smanjuje kod rahitisa do 0-10ng/ml i povećava kod ljudi koji su dobili velike doze vitamina D, do 100-1000ng/ml. U plazmi krvi 25OND, kao i drugi oblici vitamina, prenosi se specifičnom transportnom belančevinom transkalciferinom.

U bubrezima se od 25(OH)D3  obrazuju 1,25- i 24,25 (OH)2D3. Prvo pretvaranje katalizira 1-α-hidrolaza 25OHD3, drugo-24-hidroksilaza 25OHD3. Sličnim načinom od 25 (OH)Dstvaraju se 1,25 (OH)2D2 i 24,25 (OH)2D2. 1,25 (OH)2D3 je najaktivniji oblik vitamina D3 i neposredno je odgovoran za stimulaciju usvajanja kalcijuma i fosfora u crevima i njihovu mobilizaciju iz skeleta. Biološka aktivnost 1,25 (OH)2D3  prema ovim pokazateljima 10 puta premašuje aktivnost početnog vitamina D3. Stvaranje 1,25 (OH)2D3 se strogo reguliše u skladu sa potrebama organizma za kalcijumom i fosforom, što ima važnu ulogu u održavanju homeostaze ovih elemenata i stalnoj koncentraciji kalcijuma u plazmi u krvi. Glavni regulator koji aktivira sintezu 1,25 (OH)2D3 je parathormon. Smanjenje koncentracije kalcijuma u krvi pri njegovom nedovoljnom unošenju ili povećanoj utilizaciji pojačava sekreciju parathormona. Parathormon u bubrezima aktivira 1-α-hidroksilazu, usled čega se povećava sinteza 1,25 (OH)2D3 koji pojačava unos kalcijuma u krvotok, što dovodi do povećavanja njegovog usvajanja u crevima i mobilizacije iz skeleta. Kod prekomerne koncentracije kalcijuma u krvi procesi se odvijaju u obrnutom smeru. Taj  regulativni sistem, koji deluje po principu obrnute veze, obezbeđuje stalnu koncentraciju kalcijuma u krvi i integraciju različito usmerenih procesa njegove razmene, kao i adaptaciju organizma na neravnomerni unos kalcijuma sa hranom.

Istovremeno sa parathormonom, pokretački uticaj na sintezu 1,25 (OH)2D3 imaju estrogeni, prolaktin, hormon rasta i insulin, a takođe i nedostatak kalcijuma i fosfora u ishrani. Preveliko unošenje kalcijuma i fosfora sa hranom usporava sintezu 1,25 (OH)2D3. Prilikom usporavanja sinteze 1,25 (OH)2D3  umesto njega u bubrezima se od 25 (OH)2D3  stvara  24,25 (OH)2D3. Ovo jedinjenje stimulišući usvajanje kalcijuma i fosfora u crevima isto tako efektivno kao i 1,25 (OH)2D3, za razliku od 1,25 (OH)2D3 nema resorptivno dejstvo na kost, već obrnuto, stimuliše procese osteogeneze i mineralizacije koštanog tkiva.

Za zdravog čoveka osnovni oblik aktivnih dioksiproizvoda vitamina D u krvi je 24,25 (OH)2D3, čija koncentracija iznosi 0,6-3ng/ml. Koncentracija 1,25 (OH)2D3 u krvi iznosi 20-50ng/ml. Osim 1,25 (OH)2D3 i 24,25 (OH)2D3 poznati su i drugi metaboliti vitamina D-25,26-dioksiholekalciferol, 1,24,25-trioksiholekalciferol; 26,23-lakton-25-oksiholekalciferol,  kalcitronska kiselina i dr. Za određivanje vitamina D i njegovih metabolita koriste se metode tečne hromatografije  pod visokim pritiskom, zajedno sa metodama radiokonkurentnog povezivanja. Kalciferoli i proizvodi njihovih razmena ne skupljaju se u organima i tkivima u većim količinama, osim u masnom tkivu koje može da ih deponuje. Kalciferoli se iz organizma uglavnom izbacuju sa izmetom, delom u nepromenjenom obliku, delom u obliku oksidiranih proizvoda lišenih antirahitične aktivnosti tipa žučnih kiselina i njihovih konjugata.

Biološka aktivnost vitamina grupe D meri se u međunarodnim jedinicama. 1 ME odgovara antirahitičnoj aktivnosti 0,025mkg kristaliziranog ergo- ili holekalciferola. Shodno tome, 1mkg ergo- ili holekalciferola sadrži 40ME vitamina D.

Biološka aktivnost ergo- i holekalciferola za čoveka i većinu  životinja je jednaka. Biološka aktivnost 25-oksikalciferola za 1,5–2, a 1,25–dioksikalciferola za 5–10 puta pre-mašuje aktivnost početnih kalciferola.

Tipični simptomi nedostatka vitamina su rahitis, koji počinje od drugog do četvrtog meseca života deteta i traje do 1,5 – 2 godine. U početku se primećuju nekarakteristični poremećaji: povećana nervna razdražljivost deteta, opšta slabost, znojenje (naročito glave), kasnije nicanje zuba, lakši oblik spazmofilije, sklonost ka bronhitisu. Fiziološko okoštavanje novorođenčadi se jako usporava.

Rentgenološka dijagnostika nije sigurna, pošto kod lakših oblika rahitisa ne može ništa da se primeti. Najsigurnija je biohemijska dijagnostika, pre svega određivanje aktivnosti bazne fosfataze, koja se kod kliničkih simptoma rahitisa povećava 6-10 puta. U uslovima umerene i naročito severne klime osnovni uzrok pojave rahitisa je nedovoljna izloženost deteta sunčevim zracima. Drugi razlog je nedostatak vitamina D u ishrani. Za određivanje snabde-venosti organizma vitaminom D, ispituje se koncentracija kalcijuma i fosfora, kao i 25-oksikalciferola u serumu ili plazmi krvi.

Kod dece koja su bila zdrava i brzo napredovala, klinički simptomi rahitisa su jasnije izraženi, nego kod slabe dece kaja sporo napreduju. Početni simptomi su gore navedeni. Posle 2-3 nedelje primećuju se promene na skeletu: nedovoljna okalcifikacija ponovo obrazovanog osteoidnog tkiva s otsustvom normalne zone okalcifikovanog dela hrskavice. To dovodi do omekšavanja kostiju i karakterističnih deformacija. Deformacije se pre svega primete na kostima lobanje i grudnog koša. Posle nekoliko meseci kada dete počinje da sedi a zatim i stoji, dolazi do iskrivljenja kičme, deformacije bedrenih kostiju, potkolenica i u mnogo manjem stepenu gornjih ekstremiteta.

Kod lakših oblika rahitisa simptomi su, taloženje osteoidnih tkiva oko zglobova. Pri tome, osim promena u količini kalcijuma i fosfora u krvi, nema drugih kliničkih simptoma patologije.

Ponekad se rahitis pojavljuje između pete i sedme, ili čak između 12 i 19 godine života (takozvani pozni rahitis). Klinički simptomi izraženi su tupim bolovima u donjim eks-tremitetima, malaksalošću i slabošću, javlja se ortostatička albuminurija, u serumu krvi se 2-3 puta povećava koncentracija bazne fosfataze.

Nedostatak vitamina D kod odraslih ispoljava se promenama dijafize kostiju, usled toga što se endrohondralno okoštavanje završava sa zatvaranjem epofiza. Ovaj proces se zove “osteomalacija”.

Vitamin D neophodan je za profilaktiku rahitisa, ali i za obezbeđenje rasta i mineralizacije kostiju i zuba u dečijem uzrastu, održavanje njihovog zdravlja u daljem životu čoveka. Povećana potreba za vitaminom ispoljava se kod trudnica, dojilja i obolelih od infekcijskih bolesti.

Potreba čoveka za vitaminom D iznosi 400 ME (10mkg) dnevno. Profilaktika D-vitaminskog nedostatka postiže se regularnom insolacijom, a u njenom nedostatku-uzimanjem vitaminskih preparata koji sadrže fiziološke doze vitamina D. Za  vrema trudnoće i dojenja ženama se preporučuje uzimanje vitaminiziranih kompleksa koji sadrže 400-600 ME vitamina D zajedno sa drugim vitaminima i kalcijumom.

Specifična postnatalna profilaktika rahitisa može početi od 3-4 nedelje starosti deteta u jesenjem-zimskom periodu, s obzirom na faktore rizika razvoja ove bolesti, u dozama od 400-500 ME/dan.

Za lečenje rahitisa preporučuje se vitamin D u dozama 2000-3000 ME/dan (kod izraženih promena na kostima do 5000 ME) do postizanja vidljivog kliničkog efekta (obično tokom 30-45 dana), posle čega se prelazi na profilaktičku dozu od 400-500 ME/dan.

Vitamin D se uglavnom sreće u proizvodima životinjskog porekla. Njime je bogata masnoća jetre treske, tune i ostalih riba. U proizvodima biljnog porekla, vitamin D se retko sreće i u veoma malim količinama, najčešće u obliku provitamina-ergosterina.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” vitamin D ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

 

Share This