Vitamin C

Vitamin C pojavljuje se u vidu askorbinske, dehidroaskorbinske kiseline (povratna oksidaciona forma) i askorbigenske kiseline (vezana forma).

Askorbinska kiselina je enolizirovana laktonom 2-keto-α-gulonske kiseline (S6N8O6). Prisutnost dienolske grupe uslovljava njena jaka obnavljajuća svojstva. Askorbinska kiselina povratno oksidira do dehidroaskorbinske. Dehidroaskorbinska kiselina (S6N6O6) je lakton 2,3-diketoaldonske kiseline.

Redukovanje dehidroaskorbinske kiseline u askorbinsku dešava se brzo u prisustvu sulfhidrilnih jedinjenja (kao što su cistein, glutatin), tioglikolinske kiseline. Ovaj proces omogućavaju i flavonoidi. Kod nepovratne oksidacije askorbinska kiselina se pretvara u 2,3-diketogulonsku oksalnu i treonsku kiselinu.

U životinjskim i biljnim tkivima samo deo askorbinske kiseline se nalazi u slobodnom stanju, drugi njen deo je čvrsto vezan za belančevine i nukleinske kiseline i tek kada se oni ot-cepe postaje dostupna za oksidaciju. Ovaj oblik askorbinske kiseline zovemo i askorbigenskom.

Kada sa hranom dospe u ljudski organizam askorbinsku kiselinu apsorbuju uglavnom tanka creva. Maksimalna njena količina se može naći u krvi posle četri časa od prijema. U organizmu zdravog čoveka ukupna količina askorbinske kiseline varira od 3 do 6 grama. U plazmi krvi njena prosečna količina je od 0,7 do 1,2 mg / 100ml, u leukocitima od 20 do 30 mg.

Sve biljke i mnoge životinje sintetišu askorbinsku kiselinu, osim morskog praseta, majmuna i čoveka. Oni nemaju dva fermenta: D-glukuronreduktaza i α-guluno-γ-laktonoksidaza, koji omogućavaju sintezu askorbinske kiseline iz glukoze.

Nema sumnje, da su primarne biohemijske funkcije askorbinske kiseline tesno povezane sa njenim fundamentalnim hemijskim svojstvom – sposobnošću za brzo i povratno oksidaciono – reduktivno pretvaranje. To joj daje mogućnost da posluži kao donator vodonika u mnogobrojnim reduktivnim reakcijama, kao i da bude intervalski prenosnik elektrona i protona u različitim oksidaciono – regenerativnim procesima. Mogućnost obrazovanja slobodnoradikalske semiki-ninske forme daje askorbinskoj kiselini mogućnost aktivnog učešća u reakcijama slobodno-radikalske oksidacije i hidroksidacije.

Najčešća biohemijska funkcija askorbinske kiseline je njeno učešće u hidroksidaciji prolina u oksiprolin pri pretvaranju prokolagena u osnovnu belančevinu vezivnog tkiva, kolagen. Askorbinska kiselina može učestvovati i u drugim reakcijama hidroksidacije: mikrosomalnoj hidroksidaciji ksenobiotika, hidroksidaciji holesterina, steroidnih hormona, pretvaranju triptofana u 5-oksitriptofan i dr. askorbinska kiselina je neophodna i za normalan metabolizam tirozina – kod deficita askorbinske kiseline pojačava se pretvaranje tirozina u homohentizinsku, n – oksifenilpropionsku i n – oksifenilmlečnu kiselinu.

Askorbinska kiselina je u vezi sa razmenom ugljenih hidrata. Njen deficit narušava normalnu utilizaciju glukoze. Vitamin C takođe sprečava razvoj ateroskleroze, tako što omogućava oksidaciju holesterina i njegovo izbacivanje iz organizma. Visoki procenat askorbinske kiseline u nekim unutrašnjim organima (nadbubražna žlezda, hipofiza, polne žlezde) svedoče o njenoj važnoj ulozi u razmeni hormona.

Metabolizam askorbinske kiseline vezan je za razmenu drugih vitamina. Primećen je sinergizam dejstava vitamina C i B1, u kome askorbinska kiselina čuva tiamin. Askorbinska kiselina ima takođe zaštitno dejstvo prema pantotenskoj i nikotinskoj kiselini, omogućava fermentativno pretvaranje folne kiseline u njene aktivne kofermentne oblike. Istovremeno davanje askorbinske i folne kiseline obolelima od avitaminoze C kao i obolelima od nedostatka folne kiseline, daje mogućnost bržem izlečenju alimentarne anemije. Askorbinska kiselina ima važnu ulogu u razmeni vitamina E u organizmu, omogućavajući regeneraciju molekula tokoferola koji su podvrgnuti oksidaciji pri njihovom uzajamnom dejstvu sa akti-vnim slobodnoradikalskim formama kiseonika. Zaštitni uticaj askorbinska kiselina takođe ima na niz mineralnih materija, omogućavajući, naprimer, usvajanje kalcijuma i gvožđa.

Opisano je mnoštvo drugih efekata vitamina C. Očigledno je da askorbinska kiselina ima fundamentalnu biohemijsku i fiziološku ulogu omogućavajući normalan razvoj vezivnog tkiva, procesa regeneracije i zarastanja, povećanje otpornosti na različite oblike stresa, održavanje procesa stvaranja krvi i normalnog imunološkog statusa organizma.

Mnogobrojni rezultati naučnih istraživanja pokazali su da, prilikom S-vitaminskog nedostatka dolazi do takvih imunobioloških reakcija, kao što su, komplementarna i fagocitna aktivnost krvi, titr specifičnih antitela. Epidemije izazvane prehladama, u izvesnoj meri se poklapaju sa nedostatkom sezonske hrane, bogate vitaminima C, A i riboflavinom, kao i sa manjom količinom tih vitamina u dugotrajnim proizvodima. Utvrđeno je da dopunsko uzimanje vitamina, pre svega askorbinske kiseline, povećava otpornost organizma na infektivne bolesti.

Hipovitaminoza C, razvija se kod ljudi koji sa hranom ne unose dovoljnu količinu vitamina C, u slučaju kad organizam ima veću potrebu za njim, kod narušenog procesa njegovog absorbovanja. Hipovitaminoza C može biti godinama prisutna, a da se ne ispolje jasni klinički simptomi. Teško je utvrditi na kom stadijumu nedostatka askorbinske kiseline u organizmu, počinju prvi klinički poremećaji. Najraniji klinički mikro simptom deficita vitamina C je pojava crvenih tačkica na koži (petehije), uslovljene smanjenom rezistentnošću kapilara. Inače, hipovitaminozu C karakterišu nespecifični simptomi, pre svega, promene u nervnom sistemu i slabost. Kod progresivne C avitaminoze dolazi do perifolikularne hiperkeratoze, bolova u nogama, petehijskog osipa, pucanja kapilara oko folikula dlake, pre svega na donjim ekstremitetima, u oblasti cevanice, stopala, oko kolena, na zadnjima delovima bedara, na delovima tela koji su pritegnuti odećom ili obućom (kaiš, lastiš). Dolazi do potkožnih i unutar mišićnih izlivanja krvi u oblasti listova, članaka, podlaktica, serozno- hemoralgijskog izliva, najčešće u zglobovima kolena, u pleuralnoj šupljini i t.d. Sve ove pojave, u oko 75% slučajeva praćene su subfebrilnom temperaturom.

Uporedo sa izlivanjem krvi, kod C avitaminoze dolazi do razvoja hipohlorhidrije ili ahlorhidrije, u početku zatvor, a zatim dijareja, hipohromna anemija. Usled sniženja rezis-tentnosti organizma, dolazi do povećanja rizika od razvoja infekcijskih procesa. Zarastanje rana i koštanih preloma je veoma teško.

Laboratorijsko prepoznavanje hipovitaminoze i avitaminoze, uglavnom se zaključuje u određivanju askorbinske kiseline u krvi i mokraći. Njen sadržaj u plazmi se, posle isključenja vitamina iz ishrane, smanjuje veoma brzo. Askorbinska kiselina iz mokraće nestaje još brže nego iz plazme. Zbog toga, određivanje količine askorbinske kiseline na svaki sat, na prazan želudac, ima važan dijagnostički značaj. Sadržaj askorbinske kiseline u leukocitima dostiže nulto značenje tek četiri meseca posle njenog isključivanja iz ishrane, tj. skoro u isto vreme kada se ispoljavaju prvi klinički simptomi C avitaminoze. Na taj način, ovaj pokazatelj ima važan značaj za dijagnosticiranje ne C-hipovitaminoze, nego avitaminoze.

Dvevna potreba za askorbinskom kiselinom za odrasle, u normalnim životnim i klimatskim uslovima, je ssa 70 do 80 mg. Faktori koji utiču na povećanje potreba za ovim vitaminom su: pušenje, teški fizički napor, nervno-emocionalni stres, trudnoća, dojenje, rehabilitacija posle teških bolesti ili operacija, neophodnost da se ojača imunološki sistem organizma.

U skladu sa normativima koji su određeni u našoj zemlji, dnevne potrebe za vitaminom S su: za muškarce – od 70 do 100 mg (u zavisnosti od fizičke aktivnosti); za žene – od 70 do 80 mg; za trudnice – 90 do 100 mg; za dojilje – 110 do 120 mg; za starije ljude – 80 mg; za decu do jedne godine starosti – 30 do 40 mg; do tri godine – 45 mg; do šest godina – 80 mg; do deset godina – 60 mg, do 17 godina – 70 mg.

Od prehrambenih proizvoda, izvori vitamina S su šipak, ribizla, slatka paprika, grašak, pasji trn, jagode, limun. Vitamina C ima i u zelenom luku, aromatičnim travama (zalen, celer, mirođija,…), u svežem kupusu, krompiru. Vitamin C je veoma osetljiv na uslove tehnološke obrade. Sitnjenje, ceđenje voća i povrća i ostale operacije koje prethode toplotnoj obradi, dovode do značajnih gubitaka askorbinske kiseline.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” vitamin C ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

 

Share This