VITAMIN B6

vitamin-b6Vitamin B6 obuhvata grupu od tri srodna jedinjenja, koja imaju slične biološke aktivnosti: piridoksin, piridoksal i piridoksamin. Oni se razlikuju po prisutnosti alkoholne, aldehidne ili amino grupe. U organizmu se ova jedinjenja uglavnom nalaze u fosforilirovanom obliku – piridoksinfosfat, piridoksalfosfat ili piridoksaminfosfat. Svi ovi nabrojani oblici vitamina B6 u organizmu podležu uzajamnim pretvaranjima.

Piridoksalfosfat (PALF) je osnovni kofermentni oblik vitamina B6 i u tom obliku on ulazi u sastav mnogobrojnih piridoksalnih fermenata. Pod kontrolom ovih fermenata nalaze se praktično sve važnije reakcije razmene amino kiselina i drugih azotnih jedinjenja, a naročito preaminiranje i dekarboksiliranje.

Vitamin B6 aktivno učestvuje u razmeni triptofana. Prvo, kao koferment kinureminaze u pretvaranju kinurenina u antranilsku kiselinu i 3-oksikinurenina u 3-oksiantranilsku kiselinu; i, drugo, kao koferment kinurenintransaminaze u pretvaranju kinurenina i 3-oksikinurenina u kinurensku i ksanturensku kiselinu. Pretvaranje 3-oksi-kinurenina u 3-oksiantranilsku kiselinu, koje se vrši uz prisustvo katalizatora kinu-reninaze, je važna etapa biosinteze nikotinske kiseline iz triptofana. U razmeni amino-kiselina koje sadrže sumpor, vitamin B6 kontroliše proces pretvaranja metionina u cistein. Metionin je jedan od važnijih donatora metilnih grupa u mnogobrojnim reakcijama metiliranja, najčešće pri biosintezi adrenalina, fosfatidilholina, metiliranju poli-nukleotida i td. Ovu funkciju metionin obavlja u obliku S-adenozilmetionina, koji se predajući metilnu grupu, pretvara u S-adenozilhomocistein. Specifična hidrolaza cepa S-adenozilhomocistein na adenozin i homocistein. Jedan od načina razmene homocisteina je njegovo pretvaranje u cistein koje se odvija u dve etape. Tokom prve etape homocistein se kondenzuje sa sumporom, što dovodi do obrazovanja cistationina. Ovu kondenzaciju katali-zira cistationsintaza, čiji koferment je PALF. Na sledećoj etapi gde se katalizacija vrši drugim piridoksalzavisnim fermentom – cistationazom, homocistein se cepa na homosumpor i cistein. Stvaranje cisteina iz metionina uporedo s njegovim unošenjem sa hranom, je glavni izvor ove važne aminokiseline koja sadrži sumpor. Aktivnost cistationaze, pri nedovoljnom unošenju u organizam vitamina B6, se veoma brzo smanjuje usled čega dolazi do gomilanja i ekskrecije povećane količine cistationina, kojeg u normalnim uslovima u mokraći praktično nema. S tim u vezi, utvrđivanje prisutnosti cistationina u mokraći je jedan od testova za procenu obezbeđenosti organizma vitaminom B6.

Od ostalih važnih funkcija vitamina u razmeni materija treba pomenuti učešće PALF u sintezi δ-aminolevulinske kiseline iz glicina i sukcinil – KoA. Ova reakcija koju katalizira sintetaza δ-aminolevulinske kiseline je jedna od osnovnih početnih etapa biosinteze porfirina, prethodnika gema hemoglobina. Poremećaj sinteze δ-aminolevulinske kiseline je verovatno metabolički uzrok razvoja anemije kod B6-avitaminoze.

Od procesa dekarboksiliranja, uz učešće PALF, jedan od najvažnijih, je reakcija koju katalizira glutamatdekarboksilaza moždanog tkiva. Kao rezultat, glutaminska kiselina se pretvara u γ-aminouljnu, čiji produkt je važna komponenta u biohemijskom mehanizmu procesa usporavanja u nervnom tkivu. Smanjenje brzine obrazovanja γ-aminouljne kiseline može imati važnu ulogu u pojavi grčeva prilikom nedovoljne obezbeđenosti vitaminom B6, naročito kod dece, mada uloga vitamina B6 u funkcionisanju nervnog tkiva i mehanizam poremećaja izazvan B6-avitaminozom imaju, bezuslovno mnogo složeniji karakter.

Sva tri oblika vitamina B6 nepovratno oksidiraju u 4-piridoksinsku kiselinu i u takvom obliku se izbacuju sa mokraćom. 4-piridoksinska kiselina je biološki neaktivna, i na jedan njen deo dolazi oko 85% finalnih proizvoda raspada vitamina B6. Zajedno sa 4-piridoksinskom kiselinom, izbacuje se i manja količina piridoksala i piridoksanina. Prilikom nedovoljnog unošenja vitamina B6 smanjuje se njegova koncentracija u krvi i tkivima i smanjuje ekskrecija 4-piridoksinske kiseline sa mokraćom. Utvrđivanje njene ekskrecije s mokraćom često se koristi za procenu obezbeđenosti organizma vitaminom B6. S istim ciljem može se vršiti određivanje koncentracije različitih oblika vitamina B6 u plazmi i ćelijama krvi. Najbolji pokazatelj obezbeđenosti organizma vitaminom B6 je određivanje količine piridoksalnih kofermenata, najčešće piridoksal- 5-fosfata (PALF) – osnovnog biološki aktivnog oblika vitamina grupe B6, kao i piridoksaminfosfata (PAMF).

Biohemijski pokazatelj nedostatka takođe može biti i izbacivanje patološkog proizvoda cepanja triptofana – santurenske kiseline sa mokraćom, čija količina se pri tome naglo povećava.

Klinički simptomi B6-avitaminoze kod odraslih ljudi su: povreda sluzokože usne duplje (stomatitis, glositis); seboreja i deskvamativni dermatitis lica, kosmatog dela glave, vrata, ponekad leđa; povećana nervna razdražljivost, depresija, nesanica, mučnina; laboratorijski simptomi su: smanjeno izbacivanje 4-piridoksinske kiseline sa mokraćom; pad nivoa piridoksal fosfata u krvi; povećano izbacivanje ksanturenske kiseline sa mokraćom posle opterećenosti triptofanom. Kod odojčadi se beleži nenapredovanje u težini, hipohromna anemija sa mikrocitozom, epileptični oblici konvulzije.

Preporučene količine vitamina B6 u Rusiji su, za muškarce – 2mg/dan, za žene – 1,8mg/dan. Za starije osobe količine su: za muškarce do 2,2mg/dan, za žene do 2mg/dan. Potreba za vitaminom B6 kod trudnica povećava se za 0,3mg i kod dojilja za 0,5mg/dan. Za decu tokom prve godine života, potreba za vitaminom B6 je od 0,4 do 0,6mg/dan; do sedamnaeste godine ona dostiže 2mg/dan za mladiće i 1,6mg/dan za devojke.

Potreba za vitaminom B6 zavisi od količine belančevina u ishrani. Prema nekim podacima, optimalna potreba za vitaminom B6 pri većem unošenju belančevina treba da bude od 1,75 do 2,5mg/dan, a kod manjeg od 1 do 1,5mg/dan.

Postoje podaci i o urođenoj povećanoj potrebi za vitaminom B6, čiji je uzrok genetski poremećaj ugrađivanja piridoksalfosfata u strukturu PALF-zavisnih fermenata. Posebnu pažnju zahteva B6-vitaminizacija obolelih od tuberkuloze koji se leče ftivazidom i tubazidom – antagonistima piridoksina. Oboleli od nervno-psihičkih bolesti imaju povećanu potrebu za vitaminom B6. Dopunsko uzimanje vitamina B6, neophodno je ljudima koji se podvrgavaju intoksikacijama, pre svega, onima koji rade sa radioaktivnim materijama i otrovnim hemikalijama.

Od prehrambenih proizvoda, izvori vitamina B6 su: meso, jetra, riba, jaja (naročito žumance), pšenično brašno, krompir, šargarepa, kvasac.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” vitamin B6 ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

Share This