VITAMIN B2 (RIBOFLAVIN)

Vitamin B2Po svojoj građi vitamin B2 je 7,8-dimetil-10-N-(1`-D-ribitol)-izoaloksazin. Biološka uloga riboflavina je pre svega njegovo učešće u izgradnji flavinmononukleotida (FMN) i flavinadenindinukleotida (FAD). Ove materije su prostetičke grupe velikog broja važnih oksidaciono-regenerativnih fermenata – takozvanih flavinskih oksidoreduktaza ili flavo-proteida.

Uloga flavinskih fermenata u razmeni materija je izuzetno velika i mnogostruka. Oni učestvuju u oksidaciji masnih kiselina do acetil-KoA u oksidacionom dekarboksiliranju pirogrožđane i α-ketoglutarne kiseline (lipoatdehidrogeneza), oksidaciji jantarske kiseline u ciklusu Krebsa (sukcinatdehidrogeneza), u oksidacionom fosforiliranju-na stadijumu prenosa elektrona i protona od nikotinamidnih kofermenata do citohroma S (NAD-N-citohrom s-reduktaze), imajući samim tim ključnu ulogu u procesima biološke oksidacije i stvaranja energije.

Uporedo s ovim FAD ulazi u sastav monoaminoksidaze-glavnog fermenta  katabolizma biogenih amina i, pre svega, kateholamina; ksantinoksidaze, koji katalizira oksidaciju purina do urinske kiseline; aldehidoksidaze, koja oksidira visokotoksične aldehide; oksidaze D-aminokiselina, koja cepa inorodne D-izomere amino kiselina u organizmu, koje se obrazuju kao rezultat delovanja bakterija. Na FAD-zavisne fermente odnose se i oksidaza piridoksalfosfata i dehidrofolatreduktaza, koje učestvuju u sintezi kofermentnih oblika vitamina V6 i folne kiseline. I, na kraju, FAD je prostetička grupa glutationreduktaze i methemoglobinreduktaze, koje održavaju regenerativno stanje glutationa i hemoglobina.

Riboflavin se usvaja u tankom crevu i ekstretira se najčešće sa mokraćom. Veliki deo riboflavina se izbacuje u neizmenjenom obliku.

Spoljni simptomi nedostatka vitamina B2 su oštećenja sluzokože usta sa vertikalnim napuklinama i deskvamacija epitela (helijaza), angularni stomatitis, glositis, seborejni dermatitis na pregibu nausnice, na spoljnim delovima nosa, u ušima, slepoočnicama. Seborejni dermatitis je ponekad praćen stvrdnjavanjem folikula i može preći u hiperkeratozu sa obrazovanjem takozvanih kožnih akula. Kod ariboflavinoze dolazi do oštećenja sluznog omotača jezika, koji dobija jarko crvenu boju sa sitnozrnastom površinom. Zrnca jezika se stvrdnjavaju a zatim otpadaju. Deficit riboflavina može izazvati atrofiju sluznog omotača ždrela i jednjaka što izaziva otežalost gutanja,osećaj suvoće i disfagiju.

Prilikom nedostatka riboflavina dolazi do promena i na organima vida: fotofobija, vaskularizacija rožnjače, konjuktivitis, keratitis i u nekim slučajevima katarakta. Riboflavin učestvuje u osetljivosti očiju na svetlost i boje i u tim reakcijama u tesnoj je vezi sa vitaminom A. On povećava tamnu adaptaciju i oštrinu vida, neophodan je za rad štapićastog aparata mrežnjače. Riboflavin takođe ima ekranizirajuće dejstvo na oči, štiteći sluzne opne od nadražujućeg dejstva kratkotalasnih zraka.

U velikom broju slučajeva prilikom ariboflavinoze moguća su nervna rastrojstva, koja se ispoljavaju u vidu mišićne slabosti, hiperkineze, jakih bolova u nogama. Takođe je primećeno i teže zarastanje rana.

Postoji tesna veza između riboflavina i ostalih vitamina grupe V, kao i askorbinske kiseline. Kod hroničnog nedostatka riboflavina, naglo se smanjuje izbacivanje askorbinske kiseline sa mokraćom. Velike doze askorbinske kiseline sprečavaju ili usporavaju razvoj ariboflavinoze. Isto to je primećeno i kod vitamina B1. Riboflavin ima veliku ulogu u razmeni gvožđa. Kod nedostatka riboflavina dolazi do hipohromne mikrocitarne anemije. Riboflavin je neophodan za vezivanje u hemoglobin gvožđa, kako uskladištenog u organizmu, tako i onog unetog sa hranom. Prilikom nedostatka riboflavina kod ljudi i životinja, anemija je praćena povećanim  stvaranjem i izbacivanjem sa urinom porfirita i produkata njihovog raspadanja (bilirubin, urobilinogen, urobilin).

Riboflavin je neophodan za normalan razvoj embriona. Žene, koje dobijaju hranu siromašnu riboflavinom, bilo pre ili za vreme trudnoće, imaju predispozicije da ne iznesu trudnoću do kraja, ili da rode mrtvorođenče.

Postoji određena veza između riboflavina i pojedinih hormona. Konkretno, vitamin B2 ima uticaj na fermente jetre koji aktiviraju estrogen. Tiroksin, koji ometa proces fosfo-riliranja,  usporava  usvajanje  riboflavina i ubrzava njegovo izbacivanje u slobodnom obliku.

Sa druge strane, riboflavin sprečava razvoj hipertrofije nadbubrežnih žlezda, do koje dolazi posle uzimanja tiroksina. On pojačava uticaj tireotropnog hormona na razmenu materija i zajedno sa dezoksikortikosteronom omogućava zadržavanje hlornog natrijuma u organizmu. To objašnjava blagotvorno dejstvo riboflavina pri poremećaju rada nadbubrežnih žlezda.

Osnovni uzroci nedostataka riboflavina kod ljudi su: nedovoljno unošenje mleka i mlečnih proizvoda, koji su glavni izvori ovog vitamina; hronične bolesti probavnog trakta. Do poremećaja utilizacije riboflavina u organizmu dolazi i prilikom nedovoljnog unošenja belančevina. Kod alimentarne distrofije je primećeno pojačano izbacivanje riboflavina sa mokraćom, što dovodi do razvoja njegovog endogenog nedostatka. Upotreba alkohola takođe dovodi do pojačanog izbacivanja riboflavina sa mokraćom. Izbacivanje riboflavina je pojačano prilikom opekotina, što je očigledno povezano sa pojačanim cepanjem belančevina. Niz medikamenata izaziva nagli poremećaj u razmeni riboflavina u organizmu i razvoj njegovog endogenog nedostatka. To su – sredstva protiv malarije: atebrin, akrihin i kinin, kao i antibiotici, naročito biomicin, koji u velikoj meri utiče na razmenu riboflavina i uzrokuje njegov endogeni nedostatak. Deficit riboflavina često se sreće u poslednja tri meseca trudnoće. Pojava pukotina na bradavicama dojilja takođe je vezana za nedostatak riboflavina.

Potpuno odsustvo riboflavina u organizmu tokom dužeg ili kraćeg vremenskog perioda može dovesti do razvoja akutne ariboflavinoze. Klinički simptomi ariboflavinoze su njena nagla pojava, grčevi, pad krvnog pritiska, velika slabost i povraćanje.

Obezbeđenost organizma riboflavinom se određuje prema njegovoj količini u urinu (pri dovoljnom unošenju sa hranom njegov nivo je 120-400mkg/dan), kao i u serumu krvi (norma 25-30mkg/l), sadržaju FMN i FAD u eritrocitima i leukocitima. Promene ovih pokazatelja svedoče o nedostatku riboflavina.

Važan funkcionalni test je određivanje FAD-efekta – stepena aktiviranja FAD- zavisnog fermenta glutationreduktaze u hemolizatu eritrocita pri dodavanju viška količine FAD. Normalno koeficijent aktivacije nije veći od 1,2.

Za određivanje ukupne količine riboflavina i njegovih kofermentnih oblika u biološkim objektima koriste se mikrobiološke metode, zasnovane na merenju brzine razmno-žavanja Lactobacillus casei ili mlečne kiseline koju on proizvodi. Metoda omogućava da se odredi količina od 0,02mkg riboflavina u jednom mililitru. Još tačnija metoda, koja omogućava da se odredi količina od 0,0001mkg riboflavina u jednom mililitru, zasnovan je na korišćenju test-objekta  Leuconostoc mesen teroides.

U relativno koncentrovano čistim rastvorima količina riboflavina FMN i FAD može se odrediti spektrofotometrijski ili fluorometrijski prema intenzitetu emitovanja svetlosti riboflavina ili produkta njegove fotolize lumiflavina. Ove metode su sto puta tačnije od spektrofotometrijskih i omogućavaju da se odredi količina od 0,001mkg riboflavina u jednom mililitru. Fluorimetrijske metode se široko primenjuju i prilikom određivanja riboflavina FAD, FMN u tečnostima (krvi, urinu) i tkivima organizma.

Potreba za riboflavinom zavisi od ukupnog utroška energije. Za muškarce preporučena količina ovog vitamina je (u skladu sa povećanjem fizičke aktivnosti) 1,5-2,4mg/dan, za žene – 1,3-1,8mg/dan; za trudnice ova količina se povećava za 0,3, a za dojilje za 0,5mg. Za starije ljude preporučena količina varira od 1,6-1,4mg za muškarce (srazmerno većem broju godina) i 1,5-1,3mg za  žene. Za decu tokom prve godine života od 0,4-0,6mg, a zatim tokom odrastanja dostiže 1,8mg (za tinejdžere od 14-17 godina).

Od prehrambenih proizvoda izvori riboflavina su: jaja, mleko i mlečni proizvodi, naročito mladi neslani sir; meso, jetra i bubrezi; heljdino brašno; kvasac. Glazirani pirinač, testenine i beli hleb su siromašni riboflavinom.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” vitamin B2 ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

Share This