VITAMIN A (RETINOL)

karotten-080215-xlU vitamine grupe A spadaju jedinjenja koja su produkti β-jonona, i poseduju biološku aktivnost retinola. Najvažniji i najrasprostranjeniji su sam retinol; retinal i retinolska kiselina. U tkivima životinja retinol se najčešće sreće u obliku složenog efira sa palmitinskom kiselinom-retinilpalmitata. U biljnim tkivima on se uglavnom sreće u vidu provitamina – karotinoida, čiji se veći deo u organizmu pretvara u vitamin A. Na njih se odnose α- i β-karotini, likopin, lutein, kriptoksantin i dr. aktivnost β-karotina dva puta je veća od ostalih. Prvi put su karotinoidi bili izdvojeni iz šargarepe; od latinskog naziva ove biljke (Carota) oni su i dobili svoj naziv.

Uloga vitamina A u organizmu vezana je za procese razmnožavanja i rasta, diferenci-jaciju epitelnog i koštanog tkiva, održavanje imunološkog statusa i funkcije vida (fotorecepcija).

Neophodnost vitamina A u procesima vida ogleda se njegovim učešćem u izgradnji pigmenta za vid rodopsina, koji predstavlja kompleks belančevina opsina sa 11-cis-retinalom. Raspad ovog kompleksa pod uticajem apsorbovanog kvanta svetlosti ima značajnu ulogu u mehanizmu stvaranja osećaja za vid. Resinteza rodopsina i povećanje njegove količine u mrežnjači omogućuje adaptaciju oka na manju osvetljenost (tamna adaptacija).

Biološka aktivnost vitamina A izražava se u međunarodnim jedinicama (ME) ili retinolskim ekvivalentima (mg ili mkg retinola). 1ME vitamina A odgovara biološkoj aktivnosti 0,3mkg retinola ili 0,344mkg retinilacetata (efir retinola i sirćetne kiseline). Retinolska kiselina ima samo deo vitamina A: ona podržava diferencijaciju epitela, ali nije aktivna u procesima razmnožavanja i fotorecepcije. Istovremeno, u procesima ćelijske diferencijacije aktivnost retinolske kiseline može biti deset puta veća od aktivnosti retinola.

Usvajanje vitamina A i karotina odvija se u tankom crevu uz učešće žuči koja omogućava njihovo emulziranje. Efiri retinola se u crevima podvrgavaju fermentativnoj hidrolizi do slobodnog retinola, koji se u procesu usvajanja ponovo eterificira u zidovima creva, stvarajući retinilpalmitat. Glavni depo vitamina A u organizmu je jetra, koja sadrži značajne količine ovog vitamina, najviše u obliku retinilpalmitata. Slobodnog retinola u jetri ima u veoma malim količinama, ali ako je to neophodno oslobađa se iz efirovezanih oblika i dospeva u krvotok sa specifičnim retinolom svezanim belančevinama (RSB). RSB obezbeđuje solobilizaciju hidrofobnog molekula retinola, njegovu zaštitu od oksidacije kao i transport retinola krvlju i njegov prenos u tkiva.

U organizmu retinol oksidira u retinal i retinolsku kiselinu pod uticajem odgovarajućih dehidrogenaza. Retinal koji ima ključnu ulogu u razmeni vitamina A, lako se podvrgava reverzibilnom enzimskom prelasku u retinol i nereverzibilnoj oksidaciji u retinolsku kiselinu.

vitamin-A food sourcesNedostatak vitamina A prouzrokuje teške poremećaje mnogih organa i sistema organa u čijoj osnovi je generalno oštećenje epitela izraženo metaplazijom i keratinizacijom. Naročito su karakteristična oštećenja kožnih pokrivača (suvoća kože, folikularna hiperkeratoza, podložnost piodermiji, furunkulama i sl.), disajnih puteva (sklonost rinitisu, laringo-traheitisu, bronhitisu, pneumoniji), probavnog trakta (dispeptička rastrojstva, poremećaj želudačne sekrecije, sklonost gastritisu, kolitisu), mokraćnih puteva (pielitis, uretritis, cistitis). Lakši i umereni oblici nedostatka vitamina A praćeni su poremećajima tamne adaptacije (hemeralopija), konjuktivitisom i suvoćom rožnjače (kseroftalmija). Teški oblici deficita mogu dovesti do keratomalacije, perforacije rožnjače i slepoće. Poremećaj zaštitne funkcije epitela dovodi do naglog smanjenja otpornosti na infekcije.

Osnovni funkcionalni testovi za određivanje snabdevenosti organizma vitaminom A su ispitivanja tamne adaptacije i polja vida, do čijeg poremećaja dolazi već u najranijim stadijumima A-hipovitaminoze, kao i elektroretinografija mrežnjače oka, biomikroskopija rožnjače i dr.

Direktan biohemijski test sastoji se u određivanju količine retinola u serumu krvi, čija norma kod čoveka iznosi od 40-50mkg/100ml. Njeno snižavanje do vrednosti od 20-30mkg/100ml obično je praćeno razvojem folikularne hiperkeratoze, a dalje snižavanje do 5-20mkg/ml dovodi do pogoršanja tamne adaptacije i patološkim promenama elektroretinograma. Ukoliko su rezerve vitamina A u jetri sposobne da tokom dovoljno dugog vremenskog perioda održavaju koncentraciju retinola u serumu krvi u granicama normale, onda je pri nedovoljnom unošenju vitamina sa hranom određivanje koncentracije retinola u serumu nesiguran pokazatelj njegove rezerve u jetri i nivoa unošenja sa hranom. U vezi s tim, za određivanje nivoa unošenja vitamina sa hranom pogodnije su metode direknog ispitivanja faktičke ishrane.

Količina retinola u biološkim objektima određuje se: spektrofotometrijski pri dužini talasa od 325nm; kolometrijski reakcijom sa trohlornim antimonom (reakcija Kar-Prajsa), koja s retinolom daje plavu boju s maksimalnim apsorbovanjem na 620nm; spektro-fluorometrijski pri maksimalnim pobudama i emitovanju fluorescencije u vrednosti od 340 i 490nm. Obrada retinola smesom sone i sumporne kiseline ili n-toluolsulfnom kiselinom pretvara ga u anhidroretinol sa maksimumom apsorbovanja na 371nm, što se takođe koristi za kvantitativno određivanje retinola.

Pri određivanju efira retinola, predhodno se iz anhidroretinola oslobađa retinol. Za podelu, prečišćavanje i određivanje određenih oblika vitamina A, najčešće se koriste metode tankoslojne, stubične i tečne hromatografije pri visokom pritisku.

Preporučene dnevne norme vitamina A u mkg retinolskog ekvivalenta (1mkg retinolskog ekvivalenta jednak je 1mkg retinola ili 6mkg β-karotina) iznose: za decu u uzrastu do jedne godine – 400mkg retinolskog ekvivalenta, od 1-3godine – 450mkg, od 4-6godina – 500mkg, od 7-10 godina – 700mkg, od 11-17godina – 1000mkg (dečaci, mladići) i 800mkg (devojčice, devojke), za muškarce u uzrastu od 18 do 60 godina starosti – 1000mkg i za žene – 800-1000mkg. Kod trudnica i dojilja potreba za vitaminom A se povećava do 1200-1400mkg retinolskog ekvivalenta. Težak fizički napor povećava potrebu za vitaminom A do 2-2,5mg retinolskog ekvivalenta dnevno.

Vitamin A je široko rasprostranjen u prirodi. U biljkama on se sreće uglavnom u obliku provitamina – karotinoida, čiji se veliki deo pretvara u organizmu u vitamin A. Među karotinoidima najrasprostranjeniji je β-karotin, u 40-90% svih slučajeva karotinoida. On je lokalizovan u zelenim delovima biljaka, a takođe i plodovima, koji imaju narandžastu boju, u algama, gljivama. Pretvaranje karotinoida u vitamin A u organizmu dešava se najviše, u zidovima tankih creva i to je složen proces. Stepen usvajanja karotina iz biljne hrane zavisi od stepena razloženosti ćelijskih membrana. Karotin, koji se sadrži u pireu od šargarepe, usvaja se bolje nego iz cele kuvane ili sirove šargarepe.

Karotin i retinol se u zanačajnoj meri razlažu pod uticajem toplote, svetlosti, vazduha, neutralne ili bazne sredine. Veoma je važna pravilna toplotna obrada hranljivih masti. Njihovo pregrevanje dovodi do obrazovanja peroksida i epoksida, koji uništavaju vitamin A i pored toga imaju toksičan uticaj na organizam čak i do ispoljavanja kancerogenog efekta.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” vitamin β-karotin ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

a vitamin A – ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu

Share This