SELEN

Top_10_Food_Containing_SeleniumUloga selena u patologiji čoveka utvrđena je posle opisa selendeficitne kardio-miopatije i Kini (bolest Kešana), kao i simptoma nedostatka selena pri potpunoj parenteralnoj ishrani. Poslednjih godina pored karakteristike deficitnih stanja, pojavili su se podaci o antiblastičnom dejstvu selena i njegovoj sposobnosti da deluje protiv otrovnih uticaja teških metala.

Usvajanje selena se vrši u probavnom traktu (80-90% i više), kao i kroz kožu i pluća. Do najintenzivnijeg usvajanja dolazi u 12-palačnom crevu, a u manjem stepenu u drugim delovima crevnog trakta; u želucu on skoro da se i ne usvaja. Organska jedinjenja selena apsorbuju se bolje od neorganskih. Transport i deponovanje selena ostvaruje se uz pomoć posebnih belančevina koje sadrže selenocistein (selenoproteini).

Kao kofaktor u nizu oksidaciono-regenerativnih fermenata selen učestvuje sam ili zajedno sa gvožđem ili molibdenom. Važni fermenti koji sadrže selen su glutacionperoksidaza i glutacionreduktaza. Oni štite ćelije od toksičnog delovanja peroksidnih radikala.

Uzajamna veza između selena i vitamina E objašnjava se njihovim uzajamnim dejstvom na raznim etapama obrazovanja organskih peroksida. Tokoferoli služe kao antioksidanti u odnosu na nezasićene lipide plazamtične membrane, štiteći ih od povrede slobodnim radikalima. Slobodni radikali se stvaraju pod dejstvom fermenata i različitih oksidacionih agenasa i induciraju autokatalitičku reakciju oksidacije nezasićenih masnih kiselina. Tokoferoli inhibiraju ove procese apsorbujući slobodne radikale koji se obrazuju. Glutacionperoksidaza, koja sadrži selen, razgrađuje kako peroksid vodonika, tako i perokside lipida.

Selen ulazi u sastav dejodinaze tiroksina, koji ima ključnu ulogu u biosintezi tireoidnih hormona. Nedostatak može bitno da inhibira ovaj proces i da bude jedan od razloga poremećaja usvajanja joda i pojave slučajeva endemičke gušavosti koja ne potpada pod efektivnu profilaksu i lečenje samo preparatima joda.

Jedinjenja selena, seleniti, oslobađaju se kroz bubrege, creva i vazduhom koji se izdiše. U većini eksperimenata i kliničkih ispitivanja da se u fiziološkim uslovima homeostaza selena reguliše uglavnom njegovom ekskrecijom sa mokraćom.

Poslednjih godina deficit selena određuju kao mogući etiološki faktor kod nekih kardiovaskularnih oboljenja. Tako je, sistematskim proučavanjem bolesti Kešana, dokazano da ona predstavlja endemsku fatalnu miokardiopatiju za koju su karakteristični aritmija, povećanje obima srca, fokalne nekroze miokarda, posledičnim srčanim poremećajem. Najčešće bolest pogađa trudnice i decu. Kod obolelih, pored opisanih simptoma, primećene su i promene u mišićima donjih ekstremiteta. Mehanizam ovih promena uslovljen je povređenim ćelijskim membranama od strane slobodnih radikala pri deficitu selena.

Svi podaci epidemioloških ispitivanja svedoče o uzajamnim odnosima između sadržaja selena u krvi i letalnosti prilikom infarkta miokarda i drugih bolesti srca.

Statistička analiza veza između sadržaja u zemljištu, hrani, njegovog svakodnevnog unošenja i učestalosti pojave raka, takođe je pokazala značajnu negativnu korelaciju između unošenja selena i smrtnosti od raka creva, mlečnih žlezda, jajnika i pluća. Postoji mišljenje da ljudi sa niskim sadržajem selena u serumu krvi imaju dva puta veći rizik da obole od raka nego ljudi sa visokim nivoom (1,72mkM/l i više). Pri izučavanju uticaja na tumorno tkivo kod inducirane hemijske kancerogeneze, utvrđena su njegova antikancerogena svojstva, što može da svedoči o sposobnosti ovog mikroelementa da sprečava razvoj tumornih ćelija.

Dnevne potrebe za selenom nisu utvrđene; približna optimalna količina za odraslog čoveka iznosi 80-150mkg/dan. Izvori selena su morski proizvodi, bubrezi, jetra, meso, beli luk. Zrnasti proizvodi mogu da sadrže značajne količine selena, što zavisi od njegove koncentracije u zemljištu.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” selen ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

 

Share This