MANGAN

Mixed NutsU organizmu odraslog čoveka mangan se nalazi u količini od 12 do 20mg. Nivo ovog mikroelementa naročito je visok u velikom mozgu, jetri, bubrezima, pankreasu.

Mehanizam usvajanja mangana u crevima nije potpuno proučen. Homeostatička kontrola sadržaja  ovog  mikroelementa  u  organizmu  brže se vrši putem regulacije njegove ekskrecije (uglavnom sa žuči), nego uz pomoć selektivne apsorpcije. Posle usvajanja u crevima mangan dospeva u krv gde se vezuje sa transportnom belančevinom β-1-globulinom (transmanganin).

Biohemijski mehanizmi delovanja mangana vezani su za njegovo učešće u funkcionisanju oksidreduktaza, hidrolaza i ligaza. Najvažnija uloga mangana je u sastavu ili aktivaciji ksantinoksidaze, aminoacil-tRNK-sintetaza, diaminoksidaze, piruvatkarboksilaze, fosfaza, superoksiddismutaze. Takođe ulazi u sastav fosfotransferaza, arginaze, nukleaze i DNK-polimeraze. Važno je uzajamno dejstvo mangana sa pojedinim fermentima koji učestvuju u sintezi oksidisanih glikozaminoglikana, glikoproteida i lipopolisaharida. U većini slučajeva mangan ne predstavlja specifičnu strukturnu komponentu fermenata, a zajedno sa jonima drugih metala aktivira njihovu katalitičku aktivnost. Na te fermente odnose se arginaza, izocitrat-dehidrogenaza, RNK- i DNK-polimeraze i dr. Istovremeno postoji nekoliko fermenata za čije funkcionisanje je obavezno prisustvo ovog elementa. Npr., glikoziltransferaze, koje učestvuju u sintezi jedne od glavnih komponenata hrskavičavog tkiva –hondriotinsulfata, i piruvat-karboksilaza, koja ima ključnu ulogu u regulisanju glikoneogeneze. Mangan vrši funkciju katalizatora koji omogućava stvaranje veze između glikozamina i serina pri biosintezi oksidisanih glikozaminoglikana u hrskavičavom tkivu. On takođe učestvuje i u sintezi melanina i dofamina, masnih kiselina i obrazovanju fosfatidili-nozitola. Utvrđen je odnos između smanjenja aktivnosti superoksiddismutaze i sadržaja mangana u tkivima u periodu rasta i razvoja organizma. Mikroelement takođe ima veze sa sintezom belančevina i nukleinskih kiselina.

Smatra se da postoji određena veza između deficita mangana i bolesti lupus. Dodavanje mangana u obroke obolelih od ove bolesti poboljšava njihovo stanje. Opaža se smanjena koncentracija mangana u krvi i tkivima kod obolelih od šećerne bolesti. Unošenje mikroelementa ima za rezultat hipoglikemijsko dejstvo. Mangan, verovatno učestvuje u procesima sinteze ili metabolizma insulina.

U skladu sa naučnim podacima intenzitet rasta dece u značajnoj meri zavisi od unošenja mangana. Utvrđeno je da deca niskog rasta unose oko 40% manje u odnosu na decu visokog rasta. U nerazblaženoj krvi sadržaj mangana iznosi 0,8-1,2mkg/100ml.

Pouzdani podaci o fiziološkoj potrebi čoveka za manganom ne postoje. Minimalna dnevna potreba za odrasle ljude je otprilike 2-3mg, preporučuje se njegovo unošenje u količini 2,5-5mg. Količina u mesu, ribi, morskim plodovima, mlečnim proizvodima i jajima je mala. Žitarice, bobičasti plodovi, orasi, imaju veliku količinu ovog mikroelementa, istovremeno sa povećanjem stepena čišćenja žitarica, sadržaj u njima se progresivno smanjuje. Manganom su bogati kafa i čaj.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” mangan ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

 

Share This