JOD

Sources-of-IodineU organizmu odraslog čoveka ima 20-50mg joda, od toga 8mg je skoncentrisano u štitnoj žlezdi. Jod koji se nalazi u vodi i prehrambenim proizvodima usvaja se u crevima.

Biološka uloga joda uslovljena je njegovim učešćem u izgradnji hormona štitne žlezde. Mehanizam njihovog stvaranja vezan je za usvajanje iz krvi neorganskog jodida koje vrši štitna žlezda, njegovu oksidaciju do molekulearnog joda, koji se odmah povezuje sa tirozinom obrazujući mono- i dijodtirozin. Ova jedinjenja se zatim pretvaraju u tiroksin (3,5,3,6-tetrajodtironin) i 3,6,3-trijodtironin. Sintetizovani tiroksin se vezuje sa belančevinom obrazujući tireo-globulin u čijem obliku se hormon skuplja u folikulama štitne žlezde. Pri neophodnosti tiroksin se oslobađa iz tireoglobulina i dospeva u krv gde cirkuliše u vezanom obliku sa transportnom belančevinom transtiretinom.

Fiziološka uloga tiroksina i joda kao jedne od glavnih aktivnih komponenata ovog hormona, je izuzetno velika. Tiroksin kontroliše energetsku razmenu – intenzitet glavne razmene i stvaranje toplote. On aktivno deluje na fizički i psihički razvoj, diferencijaciju i sazrevanje tkiva, učestvuje u regulaciji funkcionalnog stanja centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, jetre, emocionalnog tonusa čoveka. Tiroksin ima izražen uticaj na razmenu vode i soli, belančevina i ugljenih hidrata.

Molekulearni mehanizam dejstva tiroksina povezan je sa njegovim aktivnim delovanjem na procese biološke oksidacije i oksidacionog fosforiliranja. Tiroksin je jedan od najmoćnijih prirodnih rastavljača oksidacije i fosforiliranja. Pri njegovom nedostatku u organizmu značajno se smanjuje  biološka efektivnost procesa oksidacije nutrienata koji su poveazni sa transforamcijom energije njihovih hemijskih veza u energiju makroergičkih veza ATF, naglo opada intenzitet stvaranja ATF.

Sadržaj joda u krvi se smanjuje pri hipotireozi i povećava  pri tireotoksikozi.

Nedovoljno unošenje joda dovodi do pojave joddeficitnih stanja, koja se najčešće ispoljavaju razvojem endemske gušavosti, za koju je karakterističan poremećaj sinteze tiroksina i smanjena funkcija štitne žlezde. Ova bolest ima tipični endemski karakter i pojavljuje se u regionima (biogeohemijskim provincijama), gde je sadržaj joda u zemljištu, vodi i prehrambenim proizvodima znatno smanjen.

Nedostatak joda za vreme trudnoće može prouzrokovati rađanje gluvoneme, rastom niske dece, sa velikim poremećajima umnog razvoja, čak do kretenizma. Umeren nedostatak joda kod odraslih koji ne dovodi do razvoja endemske gušavosti, dovodi do umne zaostalosti.

Fiziološka dnevna potreba za jodom kod odraslih ljudi iznosi 100-150mkg, kod trudnica 180 i dojilja 200mkg.

Pokazatelj snabdevenosti organizma jodom može biti nivo njegove ekskrecije sa mokraćom (200-700mkg/l), koji se smanjuje pri nedovoljnom unošenju mikroelementa sa hranom. Složenije metode zasnovane su na oceni funkcije štitne žlezde (merenje apsorbovanja radioaktivnog joda, određivanje sadržaja joda vezanog za belančevine u krvi i dr.)

Sadržaj joda u istim proizvodima značajno varira u zavisnosti od koncentracije mikroelementa u zemljištu i vodi konkretne lokacije. Izuzetno visok sadržaj ovog mikroelementa je u morskim algama, morskoj ribi i proizvodima mora.

U pitkoj vodi ima veoma malo joda i ona ima relativno mali (5-10%) doprinos u obezbeđenju organizma. Prema sadržaju mikroelementa u vodi može se znati njegov nivo u poljoprivrednim kulturama koje se gaje na datoj lokaciji. Dugotrajno čuvanje i kulinarska obrada prehrambenih proizvoda dovode do značajnih gubitaka (do 65%).

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” jod ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

 

Share This