HROM

oysters-chromiumU organizmu odraslog čoveka hrom se nalazi u količini od 6 do 12mg, veći deo (do 2mg) skoncentrisan je u koži, kostima i mišićima.

U prirodi se nalazi u obliku neorganskih soli kao i kompleksnog jedinjenja sa organskim ligandama, koje predstavljaju aktivni oblik hroma i imaju izraženu ulogu u usvajanju i nivou glukoze u krvi. Ovo jedinjenje predstavlja faktor tolerantnosti ka glukozi (FTG). Biološka uloga hroma vezana je za njegovo učešće u regulaciji razmene ugljenih hidrata i lipida. Unošenje u organizam ovog mikroelementa dovodi do normalne tolerantnosti ka glukozi kod dece sa belančevinsko-energetskim nedostatkom, a takođe i kod ljudi u srednjim i poznim godinama, koji imaju smanjenu tolerantnost ka ugljenim hidratima. Pretpostavlja se da biološki aktivni oblik hroma – FTG obrazuje kompleksno jedinjenje sa insulinom, koje je aktivnije od slobodnog insulina. Takođe učestvuje u regulaciji metabolizma holesterina i doprinosi sniženju nivoa holesterina u krvi. Istraživanja su pokazala da se nedostatak hroma kod čoveka ispoljava poremećajem razmene ugljenih hidrata i lipida.

Hrom je aktivator fosfoglukomutaze, tripsina i dr. fermenata. Visoki sadržaj hroma pronađen je u nekim nukleoproteidnim frakcijama, pa ipak uloga ovog mikroelementa u metabolizmu nukleinskih kiselina ostaje nerazjašnjena.

Koncentracija hroma u prehrambenim proizvodima je prilično niska i zbog toga pri neizbalansiranoj i jednoličnoj ishrani može doći do pojave relativnog nedostatka. Rizik razvoja deficita je naročito visok kod trudnica i dojilja. U poznijem periodu trudnoće plod pojačano akumulira hrom. Mikroelement se u značajnoj meri izbacuje sa mlekom u periodu laktacije. U vezi s tim njegovo unošenje u uobičajenim količinama u periodu trudnoće i dojenja može se pokazati kao nedovoljno i prouzrokovati razvoj relativnog deficita. Relativni nedostatak ponekad može biti uslovljen prekomernim unošenjem ugljenih hidrata koji se lako usvajaju, a takođe i unošenjem insulina koji prouzrokuje pojačanu ekskreciju sa mokraćom. Smanjenje sadržaja mikroelementa u jetri i kosi obolelih od šećerne bolesti ukazuje na nedovoljnu snabdevenost istim.

Tačnih podataka o fiziološkoj potrebi čoveka za hromom nema. Pretpostavlja se da, u zavisnosti od hemijskog oblika, čovek sa hranom treba da unese 50-200mkg/dan ovog mikroelementa. Uočene su značajne individualne različitosti u utilizaciji hroma (od 5 do 115mkg/dan). Pokazatelji snabdevenosti organizma hromom su njegova koncentracija u kosi (150 do 500mkg/kg) i nivo ekskrecije sa mokraćom (5 do 10mkg/dan).

Hrom se nalazi u brokolijuU prehrambenim proizvodima hrom se sreće u sastavu mnogih jedinjenja koja se razlikuju po svojoj otpornosti, apsorpciji u crevima i fiziološkoj aktivnosti u organizmu. Opšti sadržaj hroma u hrani neadekvatan je njegovoj biološkoj dostupnosti. Najveću fiziološku aktivnost ima hrom koji se nalazi u ćelijama pivskog kvasca. Njegovi dobri izvori su goveđa jetra, meso ptica, hleb, suve pečurke, bobičaste kulture, griz, integralno, ražano i pšenično brašno, pivo.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” hrom ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

 

Share This