GVOŽĐE

Ovaj element je u tesnoj vezi sa važnijim funkcijama organizma, nezamenljiv je deo hemoglobina i mioglobina, ulazi u sastav citohroma koji učestvuje u prenosu elektrona preko disajnog lanca mitohondrija, a takođe i oksidaciono – regenerativnih fermenata katalaze i peroksidaze. U svim tim belančevinama, koje se odnose na klasu hemoproteida, gvožđe je uključeno u porfirinsku strukturu gema. U ćelijama postoji i funkcionalno aktivno negemsko gvožđe, koje takođe učestvuje u prenosu elektrona.

U organizmu odraslog čoveka ima oko 3-4gr gvožđa, od toga 70% može da se okarakteriše kao neophodno za život i 30% je deponovano u tkivima. Više od 80% takvog gvožđa nalazi se u eritrocitima u sastavu hemoglobina, ostala količina nalazi se u mioglobinu i u fermentima koji sadrže gvožđe.

Razmena gvožđa u organizmu uključuje sledeće procese: usvajanje u crevima, transport do tkiva, utilizaciju i deponovanje, ekskreciju i gubitak. Usvajanje gvožđa vrši se pre svega u tankom crevu, a mehanizmi usvajanja različiti su za negemsko i gemsko gvožđe u hrani.

Negemsko, ili jonizovano, gvožđe nalazi se u organizmu u obliku soli i kompleksa trovalentnog (oksidisanog) gvožđa s belenčevinama i organskim kiselinama. Uslov za usvajanje negemskog gvožđa je njegovo prethodno pretvaranje u rastvorljiv oblik i dovođenje do dvovalentnog stanja. Kako je gore navedeno, fitinska kiselina sa gvožđem obrazuje neras-tvorljive soli. S tim u vezi, žitarice koje su bogate tim jedinjenjem, su loš izvor dostupnog utilizirajućeg gvožđa. Hranljiva vlakna i tanini čaja takođe vezuju gvožđe u nerastvorljive komplekse. Askorbinska kiselina i cistein omogućavaju usvajanje negemskog gvožđa. Pri tome askorbinska kiselina ne samo što pretvara trovalentno gvožđe u dvovalentno, nego sa njim obrazuje helatno jedinjenje koje se dobro rastvara pri niskoj vrednosti rN.

Za usvajanje gemskog gvožđa, tj. hemoglobina i mioglobina koji ulaze u sastav gema, nisu potrebni nikakvi prethodni uslovi: gemski kompleks u potpunosti apsorbuju ćelije sluznice tankog creva. Prilikom usvajanja gvožđa određenu ulogu očigledno ima i želudačni sok i sona kiselina, koji omogućavaju stvaranje rastvorljivih oblika jonizovanog gvožđa. S tim u vezi može biti veoma česta pojava gvožđe deficitnih anemija prilikom ahlorhidrije.

Deo gvožđa, koji je dospeo u ćelije sluznice tankog creva, spaja se sa specifičnom transportnom belančevinom transferinom. U kompleksu s njim gvožđe dospeva u krvotok i prenosi se u tkiva. Transferin se odnosi na frakciju γ-globulina. Normalna koncentracija transferina u plazmi krvi iznosi oko 250mg/100ml. Utvrđeno je da 100ml plazme vezuje 250-400mkg gvožđa. Ова такозвана општа способност повезивања гвожђа (ОСПГ)  може значајно да се повећава приликом повећане потребе организма за микроелементом, нпр. код жена у задњем стадијуму трудноће, а такође и приликом гвожђе дефицитне анемије. U normalnim uslovima OSPG nije u potpunosti zasićena, koncentracija gvožđa, vezanog sa transferinom u plazmi krvi, iznosi 100-150mkg/100ml. Pri deficitu gvožđa (DG) njegov nivo u plazmi krvi i stepen zasićenosti transferina se značajno smanjuje.

Veliki deo gvožđa, utiliziranog u organizmu čoveka odlazi u koštanu srž i služi za biosintezu hemoglobina ponovo obrazovanih eritrocita (retikulocita). Na prvoj etapi utilizacije gvožđe se vezuje retikulocitima transferina, a posle oslobađanja iz njega uključuje se u gem hemoglobina koji se sintetiše. Životni vek eritrocita iznosi oko 120 dana. Svakodnevno se u organizmu obnavlja 1/120 ukupne mase eritrocita i na to se troši 20-25mg gvožđa – znatno više nego što se dnevno unese sa hranom. Veći deo gvožđa, koji se koristi za sintezu hemoglobina ponovo stvaranih eritrocita, uzima se iz skladišta u tkivima i izumrlih eritrocita. Ovu reutilizaciju obavljaju ćelije sistema mononuklearnih fagocita jetre, slezine i koštane srži, koje prihvataju mrtve eritrocite, razgrađuju ih, oslobađaju gvožđe iz hemoglobina i vraćaju ga u plazmu. Takvoj reutilizaciji se svakodnevno podvrgava 21-24mg gvožđa.

Gvožđe se uglavnom deponuje u ćelijama retikulo-endotelnog sistema jetre, slezine i koštane srži. Optimalna rezerva gvožđa u organizmu odraslog čoveka iznosi oko 1g, od toga do 300mg se nalazi u koštanoj srži. Jedan od najvažnijih oblika deponovanja mikroelemenata u tkivima je feritin – rastvorljiv u vodi i relativno lako reutilizujući kompleks sa belančevinom apoferitinom, koji je sposoban da vezuje do 20% gvožđa.

Nedostatak gvožđa u organizmu dovodi do gvožđe deficitne anemije (GDA), uslovljene njegovom nedovoljnom količinom potrebnom za sintezu hemoglobina. Klinička slika je prilično nespecifična i zavisi od stadijuma oboljenja. DG se najčešće pojavljuje usled pada koncentracije hemoglobina i eritrocita u krvi, retikulocitoze, anizocitoze i  poukilocitoze, hiperplazije koštane srži, smanjenja aktivnosti fermenata koji sadrže gvožđe u organima i tkivima (citohrom-s-oksidaza, katalaza, sukcinatdehidrogenaza, akonitaza). Koža i vidljive sluznice postaju blede, koža je suva, perutava, posebno u delovima pregiba, kosa je suva, krta, nokti su istanjeni, krti, dolazi do subatrofije papila na jeziku, prskotina u uglovima usana, brzog zamora, mišićne slabosti, pogoršanja pamćenja i t.d. Posebno osetljiv na DG je veliki mozak. Anemija smanjuje radnu sposobnost, jer usporava transport kiseonika u tkivima. Čak i neznačajno smanjenje nivoa hemoglobina može dovesti do smanjenja sposobnosti da se može raditi maksimalnim i submaksimalnim intenzitetom. Prilikom DGdolazi do slabljenja funkcije za obrazovanje kiseline u želucu, smanjenja aktivnosti amilaze, lipaze, tripsina, dolazi do upalnih procesa u želucu i dvanaestopalačnom crevu, distrofije i atrofije sluznice, gubitka krvi u crevima. U vezi sa ovim poremećajima u kanalu za varenje hrane pogoršava se cepanje i usvajanje belančevina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, drugim rečima pojavljuje se sindrom malapsorpcije. Distrofički poremećaji sluznica ogledaju se u kliničkim simptomima DG  kao što su smanjenje apetita, mučnina i povraćanje posle uzimanja hrane, potreba da se jedu materije koje ne spadaju u hranu (kreda, glina, malter, zemlja, led, zamrznuti proizvodi i sl.). Ove  promene na/u organima i klinički simptomi mogu se pojaviti ne samo u slučajevima GDA nego i pri latentnom DG.

Pri kraju trudnoće GDA se javlja kod 30-73% žena. To je uzrok pojave komplikacija u trudnoći (pobačaji, prevremeno rođenje, smrt ploda pre rođenja, slabe kontrakcije, atonija materice i sklonost ka infekcijama), razvoja različitih nedostataka ploda još u majčinoj utrobi.

GDA se često pojavljuje u prvoj godini života deteta. Kao prvo, to je povezano sa istrošenim rezervama mikroelementa u periodu sisanja, kao drugo – s njegovim nedovoljnim unošenjem sa hranom, pošto u majčinom mleku ima jako malo gvožđa. Deca sa GDA češće obolevaju od različitih infekcijskih bolesti. Poremećaji ćelijskog imuniteta prilikom DG pojavljuju se brzo i rano, pre prvih simptoma malokrvnosti. Aktuelnost problema DG je velika ne samo zbog njegove široke rasprostranjenosti, nego pre svega zbog poremećaja rada praktično svih organa i tkiva, što dovodi do smanjenja adaptacije.

Po pravilu, prilikom smanjenja nivoa hemoglobina u krvi postavlja se dijagnoza: anemija. Pa ipak, potvrdu ili negaciju ove dijagnoze možemo dobiti samo ispitivanjem specifičnih  biohemijskih  pokazatelja  (koncentracija gvožđa, transferina i feritina u serumu krvi, opšta sposobnost seruma krvi za usvajanje gvožđa, koeficijent zasićenosti transferina i koncentracija protoporfirina u eritrocitima). Kao dodatne metode dijagnosticiranja gvožđedeficitnih stanja može se koristiti desferalni test, proučavanje usvajanja gvožđa, koncentracija receptora transferina i sadržaj gvožđa u ćelijama koštane srži.

Kada se jedan od gore nabrojanih pokazatelja menja, a nivo hemoglobina u krvi ostaje u granicama normale, može se dijagnosticirati latentni DG. U tim slučajevima krajnje je neophodno izvršiti detaljnu biohemijsku analizu, koja će omogućiti da se potvrdi ili negira ova dijagnoza. To je izuzetno važno za dijagnostiku DG na stadijumu pre početka oboljenja (anemije), pre svega u rizičnoj grupi – deca (naročito do 2 godine starosti), trudnica i dojilja.

Gvožđe se izbacuje u ograničenoj količini, a koja odgovara količini usvojenoj u crevima. Faktički gubici mikroelemenata u organizmu iznose 0,3-0,5mg/dan; to je ono gvožđe koje se nalazi u mrtvim  ćelijama sluznice creva i gvožđe iz žuči. Sa mokraćom se dnevno izbaci 0,1-0,3mg gvožđa. Deo gvožđa se izbacuje sa znojem i mrtvim epitelom kože. Muškarci gube od 0,6 do 1mg dnevno, žene – dva puta više, što je uslovljeno njegovim gubitkom sa krvlju za vreme menstruacije i porođajima, kao i sa mlekom za vreme laktacije. Gubitak gvožđa za vreme menstrualnog ciklusa iznosi 16-32mg, odnosno 0,5-1mg/dan obračunato za ceo mesec. Pri koncentraciji gvožđa u grudnom mleku 50mkg/100ml njegov svakodnevni gubitak u periodu laktacije iznosi 0,25-0,5mg.

Preporučena dnevna potreba gvožđa za muškarce iznosi 10mg/dan. Ova potreba se kod žene udvostručava, i preporučuje se unošenje 18mg/dan, a u periodu trudnoće i laktacije – 38 i 33mg/dan.

Gvožđem su najbogatiji jetra, kobasice sa dodatkom krvi, zrnaste i bobičaste kulture.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” gvožđe ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

 

Share This