CINK

U organizmu odraslog čoveka sadržaj cinka iznosi 2-3 grama. Najviše ga ima u spermi, prostati, eritrocitima, jetri, mozgu i koži. Njegova koncentracija je dovoljno visoka u kostima i kosi. Usvaja se u gornjim delovima crevnog trakta uz učešće transportne belančevine koja ulazi u sastav soka koji luči pankreas. U krvi cink cirkuliše vezan za belančevine: 30-40% mi-kroelemenata čvrsto su vezani α2-makroglobulinom, preostali deo obrazuje rastresit kompleks sa albuminima. Biološka uloga cinka određuje se njegovom neophodnošću za normalan rast, razvoj i polno sazrevanje, održavanje reproduktivne funkcije i adekvatno funkcionisanje imunog siste-ma, obezbeđenje normalizacije procesa stvaranja krvi, zarastanje rana, za čulo ukusa i mirisa.

Molekulearni mehanizmi delovanja cinka vezani su za njegovo učešće u izgradnji i funkcionisanju mnogih fermenata čiji broj dostiže 200. Kod čoveka je cink pronađen u sastavu karboanhidraze, alkoholdehidrogenaze, bazne fosfataze, karboksipeptidaze, RNK-polimeraze, u faktorima transkripcije oksidoreduktaza, transferaza, lijaza, hidrolaza, izomeraza, citozolnog oblika superoksiddismutaze. Cink ima ulogu aktivatora niza fermenata, a takođe obrazuje i komplekse sa nekim organskim jedinjenjima nefermentativne prirode, konkretno s nukleinskim kiselinama koje su odgovorne za čuvanje i prenos nasledne informacije. Cink ima određenu ulogu i u procesima biosinteze belančevina i nukleinskih kiselina, izgradnji  i regulaciji osobina membrana ćelija i subćelijskih jedinica, procesu obnavljanja retinola u mrežnjači oka. Mikroelement ulazi u strukturu aktivnog hormona hipofize, timulina.

Potvrđeno je učešće cinka u održavanju funkcije muških polnih žlezda (on je sastavni deo muškog polnog hormona dihidroksitestosterona). Verovatno se zbog toga cink u najvećoj količini nalazi u tkivima testikula i šišarkaste žlezde koja ima direktan uticaj na realizaciju seksualne funkcije muškaraca i žena.

Cink spada u mineralne antioksidante, lipotropne faktore, koji zajedno sa vitaminom V6 učestvuje u stvaranju nezasićenih masnih kiselina. Receptor glukokortikoida su belančevine koje sadrže cink.

Odrasli čovek bi trebalo da sa hranom cink unese u količini od 15mg/dan, trudnice i dojilje nešto više – 20 i 25mg/dan.

Pokazatelj snabdevenosti organizma cinkom može biti njegova koncentracija u serumu krvi (optimalno 700-1200mkg/l), u kosi (125-225mkg/g), nivo ekskrecije sa mokraćom (0,1-0,7mg/dan). Poremećaj čula ukusa i mirisa jedan je od najranijih simptoma deficita cinka.

Glavni izvori cinka su: meso ptica, tvrdi sirevi, i zrnaste i bobičaste kulture. Veoma mnogo cinka ima u orasima i morskim račićima. Mleko i mlečni proizvodi su siromašni ovim mikroelementom.

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” cink ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

Share This