BAKAR

U organizmu čoveka prosečna količina bakra je 75-150 mg. Ovaj element pronađen je u mnogim organima; njegova koncentracija je najviša u jetri, mozgu, srcu i bubrezima. Maksimalna količina bakra (oko 50%) skoncentrisana je u mišićnom i koštanom tkivu, 10% bakra nalazi se u jetri.

Bakar se usvaja, uglavnom, u gornjim delovima crevnog trakta i, delimično, u želudcu. Apsorpcija u crevima vrši se putem obrazovanja specifičnih kompleksa bakra sa α-aminoki-selinama i uz učešće posebnih transportnih belančevina. Usvajanje bakra značajno se smanjuje pod uticajem sulfida koji sa njim obrazuju nerastvorljive soli. Posle usvajanja u crevima bakar povezan sa serumskim albuminom dospeva u jetru, gde ulazi u sastav belančevine cerulo-plazmina. Belančevina je osnovni transportni oblik u kome se metali prenose u različite organe i tkiva.

Biološka uloga bakra povezana je sa njegovim uključenjem u strukturu niza fermenata i belančevina; do sada ih je poznato preko 20. Bakar ulazi u sastav citohromoksidaze – termi-nalnog zvona mitohondrijskog lanca prenosa elektrona, koji ima važnu ulogu u regulisanju procesa biološke oksidacije i oksidacionog fosforiliranja; monoaminooksidaze, koja kata-lizira oksidaciono dezaminiranje kateholamina, serotonina i dr;liziloksidaze, koje učestvuje u obrazovanju poprečnih šavova u molekulima kolagena i elastina. Mikroelement je komponenta tirozinaze, koja katalizira pretvaranje aminokiseline tirozina u dopamin, a zatim u melanine (materije odgovorne za pigmentaciju kože). Bakar je takođe pronađen i u superoksiddismutazi, koja štiti ćelije od toksičnog dejstva superoksidnih radikala. Niz važnih fermentativnih funkcija svojstven je već pomenutoj belančevini ceruloplzminu koja sadrži bakar. Ona katalizira oksidaciju kateholamina, serotonina i drugih aromatičnih amina koji učestvuju u oksidaciji dvovalentnog gvožća u trovalentne. Upravo u tom stanju je gvožće sposobno da se povezuje sa transferinom i da se zatim krvlju transportuje u organe i tkiva. Na taj način, fiziološka uloga bakra uslovljena je njegovim učešćem u regulisanju procesa biološke oksidacije i generacije ATF, sintezi važnijih belančevina kolagena i elastina koji spjaju tkiva, metabolizmu gvožđa, zaštiti ćelija od toksičnog dejstva aktivnih oblika kiseonika i dr.  Dnevne potrebe bakra za decu ranog uzrasta su oko 80 mkg na 1 kg mase tela, za decu starijeg uzrasta 40 mkg/kg i 30 mkg/kg (2-3 mg/dan)- za odrasle.

Bakra najviše ima u jetri, u morskim plodovima, heljdinom i ovsenom grizu, orasima, a najmanje u mleku i mlečnim proizvodima. Dugoročno unošenje mlečnih proizvoda može dovesti do nedostatka bakra u organizmu. Pokazatelj snabdevenosti organizma bakrom može biti njegova koncentracija u plazmi krvi i eritrocitima, čija norma iznosi oko 17,9 mM/litar (114 mkg%).

Od BAD-a kompanije “Vision International People Group” bakar ulazi u sastav biološki aktivnih dodataka uz ishranu:

Share This