Od svih faktora ishrane, koji imaju važan značaj za održavanje zdravlja, radnu sposobnost, vitalnost i dugovečnost, posebnu ulogu ima kvalitetno i regularno snabdevanje organizma svim neophodnim mikronutrientima – vitaminima, makro- i mikroelementima. Mikronutrienti su nezamenljive hranljive materije. Oni su apso-lutno neophodni za normalnu razmenu materija, rast i razvoj ljudskog organizma, zaštitu od bolesti i štetnih faktora okoline, za pouzdano obezbeđenje svih životnih funkcija organizma, uključujući reprodukciju genofonda. Ljudski organizam ne sintetizuje mikronutriente i mora da ih prima u gotovom obliku sa hranom i to svakodnevno, zato što organizam nema tu sposobnost da te materije skladišti kao rezervu.

1992. god. na međunarodnoj konferenciji Svetske organizacije za očuvanje zdravlja u Rimu rasprostranjenost deficita mikronutrienata ocenjena je kao najvažniji problem u oblasti ishrane ne samo u zemljama u razvoju, nego i razvijenim zemljama. Naglašena je neophodnost preduzimanja mera velikih razmera na državnim i regionalnim nivoima radi efikasne korekcije pomenutih deficita.

Trenutno je u Ruskoj Federaciji formiran sistem za praćenje kvaliteta ishrane stanovništva. To je rezultat saradnje RAMN, Ministarstva zdravlja Rusije, Ministarstva poljoprivrede Rusije uz učešće međunarodnih organizacija, Svetske organizacije za očuvanje zdravlja, Dečijeg fonda OUN (UNICEF) u RF i dr. Prilikom analize konkretne ishrane više od 63000 ljudi koju je sproveo GU NII (državni univerzitetski naučno istraživački institut) za ishranu RAMN u RF od 1990. Do 2000.godine utvrđen je deficit vitamina C kod 70-100% stanovnika, beta-karotina kod 40-60%, vitamina grupe B kod 60-80% zbog nedovoljnog unošenja kalcijuma, gvožđa, fluora, joda, selena, cinka.

Ovi podaci i rezulatati sličnih istraživanja koja su vršili drugi autori, svedoče da je porast deficita mikronutrienata najrasprostranjeniji i najopasniji uzročnik pogoršanja ishrane što dovodi do ozbiljnog narušavanja zdravlja žitelja Rusije. Deficit vitamina, makro i mikroelemenata koji je karakterističan za veliki broj zdravih ljudi, povećava se prilikom dobijanja raznih bolesti, a naročito bolesti želudačno-crevnog trakta, jetre i bubrega, prilikom čega dolazi do narušenja usvajanja mikronutrienata. Lekarska terapija i hirurške intervencije dodatno povećavaju deficit mikronutrienata.

Uopštavanje svih postojećih podataka, koji se baziraju na rezultatima kliničko-biohemijskih ispitivanja nekoliko desetina hiljada ljudi iz različitih regiona zemlje, dozvoljavaju GU NII za ishranu RAMN da okarakterišu situaciju za obezbeđenje stanovništva mikronutrientima na sledeći način:

Ustanovljeni deficit nije deficit samo jednog vitamina već skup nedostataka, vitamina C, vitamina grupe B i beta-karotina, tj. to je polihipovitaminoza. Deficit vitamina se ne ispoljava samo u proleće, nego i leti i u jesen, periodima godine koji su najblagorodniji i na taj način ovaj deficit je stalni aktivni negativni faktor.

Kod velikog broja dece, trudnica i dojilja polivitaminozni deficit vezan je za nedostatak gvožđa, što je uzrok velike rasprostranjenosti prikrivenih i vidljivih oblika anemije. U velikom broju regiona polivitaminozni deficit vezan je za nedostatak kalcijuma, joda, selena, i niza drugih makro i mikroelemenata u organizmu. Deficit mikro nutrienata nije ustanovljen kod neke usko određene kategorije dece i odraslih, već kod praktično svih grupa stanovništva u svim regionima zemlje (Tuteljan V.A., 2002.).

Podrazumevajući pod terminom zdravlje ne samo opšte stanje, kada su svi pokazatelji u granicama normale, nego i postojanje suštinske rezervne mogućnosti na svim nivoima u organizmu koje obezbeđuju adaptivne reakcije, možemo konstatovati da veći deo stanovništva Ruske Federacije ima simptome nedovoljne adaptacije – smanjenje nespecifične rezistentnosti na nepovoljne faktore sredine, fizičke, hemijske i biološke vrste, imunodeficite i dr. Osnovni uzrok nedovoljne adaptacije je nedovoljna obezbeđenost organizma pre svega mikronutrientima kao i biološki aktivnim komponentama (Tuteljan V.A. 2002.).

Utvrđeno je da je čovek adaptiran za potrošnju velike količine biološki aktivnih materija čiji su izvori predstavnici više od 300 vrsta biljaka. Neophodnost mnogih minor nih komponenata hrane za očuvanje zdravlja, i u još većem stepenu za smanjenje rizika pojave niza hroničnih bolesti, našla je potvrdu u ispitivanjima poslednjih godina, u vezi s čim ih nazivaju hemoprotektorima ili hemopreventorima. Najintenzivnije ispitivana prirodna hemopreventivna jedinjenja su flavonoidi, indoli i izotiocijanati, hranljiva vlakna i dr. Mada klinička tablica nedostataka fito jedinjenja nije utvrđena, njihova mala koncentracija u obroku praćena je suštinskim povećanjem rizika za razvoj kardiovaskularnih i onkoloških bolesti, dijabetesa. Neki istraživači čak posmatraju bolesti kao manifestaciju stanja nedovoljne adaptacije, a koja je rezultat stalnog nedovoljnog unošenja komponenata koje su neophodne za obezbeđenje zaštitno adaptacionih mogućnosti organizma.

Izuzetno važnim i jedino sigurnim sredstvom za poboljšanje kvaliteta ishrane i postizanje optimalne izbalansiranosti obroka stanovništva je korišćenje biološki aktivnih dodataka uz ishranu u svakodnevnoj ishrani zdravih i bolesnih ljudi (Tuteljan V.A. 2000-2003). Biološki aktivni dodaci hrani – BAD su kompleksi prirodnih ili njima identičnih biološki aktivnih materija, predviđenih za neposredno konzumiranje sa hranom ili uvođenje u sastav prehrambenih proizvoda u cilju obogaćenja obroka pojedinim hranljivim ili biološki aktivnim materijama.

Federalnim zakonom RF “O kvalitetu i ispravnosti prehrambenih proizvoda” No 29-f3 od 02.01.2000. god. biološki aktivni dodaci uz ishranu spadaju u prehrambene proizvode i definisani su kao “…prirodne (identične prirodnim) biološki aktivne materije, predviđene za istovremeno konzumiranje sa hranom ili uvođenje u sastav prehrambenih proizvoda”. Odlukom vlade RF No 917 od 10.08.1998. odobrena je Koncepcija državne politike u oblasti zdrave ishrane stanovništva RF za period do 2005.god. kojom su biološki aktivni dodaci hrani određeni kao najvažnije sredstvo za brzo otklanjanje deficita u ishrani.

Biološki aktivni dodaci hrani (food supplements) – je termin koji se u savremenoj medicini i tehnologiji proizvodnje prehrambenih proizvoda pojavio od nedavno. Istovremeno empirijsko i kultno iznalaženje različitih prirodnih komponenata biljnog, životinjskog i mineralnog porekla i njihova primena u profilaktici i lečenju poznati su od davnina. Još pre nove ere u Egiptu, Kini, Tibetu, Indiji i drugim zemljama Istoka, stvoreni su pouzdani sistemi terapije različitih bolesti uz pomoć preparata biljnog, životinjskog i mineralnog porekla, a početkom nove ere starorimski lekar Klaudije Galen prvi put je razradio tehnološki način pripreme medicinskih preparata (čajeve, ekstrakte, praškove) iz prirodnih sirovina.

Poslednje godine karakteriše brz razvoj nove, sporedne nauke o ishrani i farmakologiji, oblasti znanja koju možemo nazvati farmakonutriciologijom. Preduslov razvoja ove nauke su, kao prvo, uspesi same nutriciologije koja je razjasnila ulogu i značaj za život čoveka pojedinih prehrambenih materija, uključujući takozvane mikronutriente i dokazavši da u ekonomski razvijenim zemljama postizanje optimalne obezbeđenosti energijom i prehrambenim materijama svih grupa stanovništva praktično je moguće samo uz široku primenu BAD-a; kao drugo, uspesi bioorganske hemije i biotehnologije koje omogućavaju dobijanje u dovoljno prečišćenom vidu biološki i farmakološki aktivnih komponenti iz praktično bilo kog biosubstrata (mikro-organizama, biljaka, životinja); treće, uspesi farmakološkog kompleksa koji objašnjava mehanizam delovanja i osobenosti biotransformacije mnogih prirodnih jedinjenja i koji je stvorio nove tehnologije za dobijanje njihovih efektivnih lekovitih formi. Pri tome, za razliku od medikamentnih sredstava koji uključuju biološki aktivne materije u cilju lečenja u dozama koje obično desetine i stotine puta premašuju fiziološku potrebu zdravog čoveka, i koje se u organizam unose kako peroralno tako parenteralno, BAD se koriste u cilju popunjavanja deficita onim materijama i u količinama koje su u granicama fizioloških potreba čoveka i primenjuju se samo peroralno sa hranom za vreme jela (Tutenjan V.A., Suhanov B.P., 1999.god).

BAD-i se dele na tri osnovne grupe – nutriceutike, parafarmaceutike i probiotike

Nutriceutici su esencijalni nutrienti – prirodni ingredienti hrane; vitamini ili provitamini (npr. beta-karotin i drugi karotinoidi); polinezasićene masne kiseline ω-3 i druge polinezasićene masne kiseline; makro i mikroelementi (kalcijum, gvožđe, selen, cink, jod, fluor i dr.); pojedine amino kiseline; neki od mono i disaharida; hranljiva vlakna (celuloza, pektin, i sl.). Korišćenjem nutriceutika moguće je:

  • lako i brzo nadoknaditi deficit esencijalnih hranljivih materija koji je pronađen kod većine stanovništva Rusije;
  • u maksimalno mogućem stepenu individualizovati ishranu konkretnog zdravog čoveka u zavisnosti od njegove potrebe, koja se suštinski razlikuje ne samo prema polu, uzrastu, intenzitetu fizičke opterećenosti, nego i prema genetskim osobenostima biohemijske konstitucije pojedinca, njegovom bioritmu, psihofizičkom stanju (trudnoća, laktacija, emocionalni stres), a takođe i prema ekološkim uslovima područja u kome živi;
  • u maksimalno mogućem stepenu zadovoljiti izmenjene fiziološke potrebe u smislu hranljivih materija kod bolesnog čoveka, a takođe, po principu metaboličkog premošćavanja, zaobići napadnuto patologijom zvono metaboličkog konvejera, što je naročito važno u profilaktičkoj i lekovitoj ishrani prilikom obolevanja vezanih za poremećaj procesa razmene materija, kao što su ateroskleroza, hiperlipoproteidemija, gojaznost, dijabetes, osteoporoza i dr.;
  • na račun pojačanja elemenata zaštite ćelija povećati nespecifičnu otpornost organizma na delovanje štetnih faktora sredine kod stanovništva koje živi u ekološki zagađenim sredinama;
  • pojačati i ubrzati vezivanje i izbacivanje štetnih i toksičnih materija iz organizma;
  • usmereno menjati razmenu pojedinih materija, konkretno toksina, delujući pre svega na fermentativne sisteme metabolizma ksenobiotika.

Parafarmaceutici su po pravilu minorne komponente hrane – to su organske kiseline, flavonoidi, kofein, biogeni amini, regulativni di- i oligopeptidi, neki oligosaharidi i mnogi drugi takozvani, natur proizvodi. Korišćenjem parafarmaceutika otkriva se bezopasan nemedikamentozni put regulisanja i održavanja funkcija pojedinih organa i sistema organa. Razmatrajući problem odgovarajućim porastom zahteva za funkcionalnu aktivnost mnogih sistema u korišćenja BAD-a za regulisanje fizioloških funkcija organizma, važno je da se zaustavimo na karakteristikama ishrane drevnog čoveka. Sa visokim stepenom verovatnoće možemo pretpostaviti da je drevni čovek sa ogromnom količinom raznovrsne biljne hrane dobijao i značajne količine BAD-a prisutnih u tim biljkama – kao što su glikozidi, alkaloidi, flavonoidi, biogeni amini i dr., neke neposredno a neke posle aktiviranja citohroma P-450, ako ga sadrže, i drugih fermentativnih sistema metabolizma ksenobiotika, ili ako su putem sistema endogene regulacije uzajamno delovali sa ćelijama i mišićima, ostvarujući na taj način egzogenu regulaciju njihovih funkcionalnih aktivnosti. U određenom stepenu obrok se takođe dopunjuje biološki aktivnim materijama životinjskog porekla. Promena strukture ishrane, kao i “dostignuća” prehrambene industrije skoro su sasvim prekinuli unošenje egzogenih regulatora i lišili čoveka tog prilično efikasnog oblika simbioze sa prirodom. Možemo reći da je široka primena BAD-a parafarmaceutičke grupe pokušaj čoveka da na novom stepeniku razvoja ponovo bude u harmoniji sa prirodom i poboljša svoje adaptacione mogućnosti u uslovima stalnog porasta emocionalnog stresa izazvanog tehnološkim, fizičkim i hemijskim razvojem.

Probiotici predstavljaju žive mikroorganizme i (ili) njihove metabolite koji imaju normalizujuće delovanje na sastav i biološku aktivnost mikroflore želudačno-crevnog trakta. Termin “probiotik” prvi put je upotrebio R.Parker 1974.g.: tako su bili nazvani korisni mikroorganizmi. Bukvalni prevod ove reči znači “za život”, za razliku od termina “antibiotik”, koji znači “protiv života”. Koncepciju ozdravljenja organizma uz pomoć mlečnih proizvoda prvi put je, skoro pre sto godina pokrenuo istaknuti ruski naučnik I.I.Mečnikov – dobitnik Nobelove nagrade 1908.g. Prema njegovom mišljenju, mikroorganizmi koji se nalaze u kiselim mlečnim proizvodima, sposobni su da ispoljavaju antagonistička svojstva na truležnoj mikroflori želudačno-crevnog trakta, da je izbacuju iz organizma sprečavajući pri tom da toksični metaboliti dospeju u krv. Ta koncepcija dala je podsticaj za praktičnu primenu mikroorganizama koji ulaze u sastav normalne mikroflore želudačno-crevnog trakta s ciljem da se iskoriguju različiti poremećaji mikrobiocenoze čoveka, izazvani prekomernom upotrebom antibiotika, pogoršanjem ekologije, nepravilnom ishranom, stresom i t.d. U vezi sa gore navedenim, uzroci sve veće neophodnosti uzimanja BAD-a su:

  • nesumnjivo učešće egzogenih biološki aktivnih materija u regulisanju mnogih životno važnih zaštitno-adaptacionih sistema organizma, što je očigledno u procesu evolucije genetski utvrđeno.
  • značajno povećanje delovanja štetnih faktora okoline (hemijske, fizičke i biološke prirode) na organizam, kao i emocionalnih naprezanja, što je praćeno organizmu;
  • znatne promene strukture ishrane stanovništva što dovodi do povećanja disbalansa osnovnih komponenata obroka: nedovoljno unošenje vitamina, makro i mikroelemenata, polinezasićenih masnih kiselina, hranljivih vlakana, nezamenljivih amino kiselina, usled nedovoljnog unošenja životinjskih masnoća u organizam (Tuteljan V.A., Suhanov B.P., 1999.g.).
  • znatno smanjenje utroška energije praćeno adekvatnim smanjenjem količine potrebne hrane.

Trenutno se na ruskom tržištu može naći široki asortiman biološki aktivnih dodataka uz ishranu domaće i strane proizvodnje. Osobina po kojoj se BAD-i kompanije VISION izdvajaju je optimalnost sastava komponenata i njihova detaljna proučenost, imeđu ostalog i u kliničkim uslovima. Pri proizvodnji BAD-a ove kompanije koristi se metod kriogenizacije, koji se sastoji u drobljenju biljnih sirovina u atmosferi tečnog azota na temperaturi od -196°C. U takvim uslovima, kao prvo, u potpunosti su sačuvana sva, čak i najlabilnija biološki aktivna jedinjenja, kao što su flavonoidi, i kao drugo, postiže se izuzetno fina disperzija, što dovodi do naglog povećanja biodostupnosti, prijema i usvajanja biološki aktivnih materija u želudačno-crevnom traktu, što omogućuje da se brzo dostigne neophodna delotvorna koncentracija u krvi. Važno je naglasiti da se u BAD-ima dobijenim uz pomoć te metode zadržava prirodni, karakterističan za sirovine suodnos komponenata koji ulaze u njihov sastav. Delovanje BAD-a kompanije VISION je kompleksno – to je izbalansirano delovanje vitamina, makro i mikroelemenata sa biološki aktivnim materijama prirodnog porekla.

Jedan od najvažnijih načina optimizacije obroka ishrane je korišćenje BAD-a antioksidantnog karaktera (“Lajfpak Senior”, “Junior Neo”, “Antioks”, i dr.) koji omogućavaju povećanje nespecifične otpornosti organizma. Opšte je poznato da se kod mnogih patoloških stanja narušava uravnoteženost procesa razlaganja lipida i antioksidantne zaštite. Kao rezultat aktiviranja razlaganja lipida dolazi do modifikacije oksidacije lipoproteida što dovodi do povećanja njihove aterogenosti. Istovremeno sa aktiviranjem procesa razlaganja lipida dolazi do promene funkcionalnog stanja fermentativnog i nefermentativnog sistema antioksidantne zaštite, a koja se manifestuje smanjenim i neadekvatnim uspostavljanjem aktivnosti tih sistema (Pogoževa A.V. 1998.g.)

Od svih faktora, koji su odgovorni za antioksidantnu zaštitu organizma u poslednje vreme naučnici sve više pažnje pridaju vitaminima i mineralnim materijama sa antioksidantnim dejstvom. Mnogi makro i mikroelementi ulaze u sastav antoksidantnih fermenata (superoksid-dismutaze, glutationreduktaze, katalaze) a vitamini A, E, C, betakarotin su samostalne komponente nefermentativnog zvona sistema antioksidantne zaštite. Sakupljen je veoma opširan konkretan materijal o značaju poremećene razmene mikroelemenata u patogenezi mnogih bolesti. Na primer hrom je (BAD SveltformHromvital, Lajfpak Senior, Junior Neo) komponenta niskomolekularnog organskog kompleksa – “faktora tolerantnosti za glukozu”, koji ima izraženo delovanje na stepen usvajanja i nivo glukoze u krvi. Eksperimentalno je dokazano učešće mangana (Lajfpak SeniorJunior Neo) u sazrevanju jajnih ćelija, a cinka (Antioks, Revien, Artum, Lajfpak Senior, Junior Neo) u spermatogenezi. BAD-i koji sadrže selen (Antioks, Lajfpak Senior, Junior Neo, Revien) efikasni su prilikom njihovog uključivanja u dijetoterapiju različitih bolesti imeđu ostalih, kod kardiovaskularnih oboljenja. Jod (Bisk, Nortija) ima veliku ulogu u održavanju normalne funkcije štitne žlezde i CNS.

Trenutno veliku pažnju na sebe privlače BAD – dodatni izvori polinezasićenih masnih kiselina u ishrani. Primer za takve BAD-e su izvori polinezasićenih masnih kiselina ω-3 (Mega, Bjuti, Brain-O-Flex i drugi) čiji je deficit u obrocima u tesnoj vezi sa bolestima i smrtnošću kod kardiovaskularnih patologija. Efikasnost polinezasićenih masnih kiselina ω-3 kod kardio-vaskularnih oboljenja povezana je sa njihovim hipolipidemičkim, hipotenzivnim i antiagregantnim delovanjem. Zahvaljujući svom univerzalnom membranotropnom dejstvu BAD izvori polinezasićenih masnih kiselina ω-3 su takođe našli široku primenu kod bolesti želudačno-crevnog trakta, dijabetesa, kožnih i autoimunih bolesti. Takođe se velika pažnja pridaje BAD-ima – izvorima hranljivih vlakana. Tim polisaharidima – alginskoj kiselini (Sveltform i Hromvital), celulozi, hemicelulozi, primenu kod bolesti želudačno-crevnog trakta, dijabetesa, kožnih i autoimunih bolesti. Takođe se velika pažnja pridaje BAD-ima – izvorima hranljivih vlakana. Tim polisaharidima – alginskoj kiselini (Sveltform i Hromvital), celulozi, hemicelulozi, pektinu, sluzi i dr., daje se veliki značaj u profilaksi mnogih oboljenja želudačno-crevnog trakta, dijabetesa, ateroskleroze, kod kod kamena u žuči i mokraćnim kanalima.

Hranljiva vlakna stimulišu motorno-sekretorne i evakuatorne funkcije crevnog sistema, omogućavaju izbacivanje toksičnih materija, produkata metabolizma, teških metala i radio-nukleida iz organizma. Imaju protivupalno dejstvo, umanjuju toksični efekat antibiotika i omogućavaju njihovo produženo dejstvo, pozitivno utiču na razmenu žučnih kiselina. Zahvaljujući tome što hranljive materije služe kao hrana za normalnu mikrofloru debelog creva, ove materije održavaju njen optimalan sastav i funkciju, t.j. ispoljavaju probiotička svojstva. Zajedno sa probioticima (Lajfpak Senior) oni regulišu funkciju želudačno-crevnog trakta, održavaju u ravnoteži njegovu bakteriološku floru, povećavaju imunitet.

Jedna od savremenih etapa evolucije učenja o BAD-ima je aspekt primene pripodnih hemoprotektora i hemopreventora koji se nalaze u biljkama koje koristimo u ishrani (voće i povrće) i koje ne upotrebljavamo (lekovite biljke). Ova jedinjenja vrše bioregulaciju i stimulaciju fizioloških funkcija organizma, održavaju međućelijske veze i homeostazu. Njihova primena u ishrani je veoma važna i svrstana je u granicama koncepcije funkcionalne ishrane.

Veliku grupu homeoprotektora čine flavonoidi (Detoks, Hiper, Pasilat, Kupers Neo, Artemida, Nortija, i dr.) koji učestvuju u održavanju normalne propustljivosti i strukture krvnih sudova, sprečavajući njihovu sklerotičnost. Ova jedinjenja omogućavaju normalizaciju pritiska krvi na račun spazmolitičnog dejstva na glatku muskulaturu krvnih sudova, imaju antioksidantno dejstvo, sposobni su da obrazuju helatne komplekse sa jonima metala i da vezuju slobodne radikale.

Zahvaljujući antioksidantnim svojstvima flavonoida smanjuje se rizik razvoja onkoloških bolesti, do kojih dolazi usled hemijskog i radiološkog delovanja na organizam. Protivupalno i antialergijsko dejstvo ovih jedinjenja se vezuje za blagi stimulativni uticaj na funkciju kore nadbubrežnih žlezda i sintezu glukokortikosteroida. Osim toga, flavonoidi mogu da spreče obrazovanje i oslobađanje faktora-uzročnika upala i destrukcije tkiva, kao što su leukotrieni, prostaglandini, a takođe su sposobni da regulišu aktivnost fermenata metabolizma ksenobiotika.

Antocijanidini (Antioks, Bjuti, i dr.) koji ulaze u grupu flavonoida, ispoljavaju P-vitaminsku aktivnost, imaju izražena antioksidantna dejstva, omogućavaju smanjenje negativnog uticaja toksičnih hemijskih jedinjenja i zračenja na organizam. Saponini (Mistik, Nortija, i dr.) imaju antiaritmijsko, kardiotonično, protivupalno, baktericidno, diuretičko, tonizirajuće i antioksidantno dejstvo, učvršćuju kapilare. Još jedna perspektivna vrsta biološki aktivnih minornih komponenata su fitosteroli (Artum, Ursul). Veoma važna je sličnost strukture ovih biološki aktivnih jedinjenja sa strukturom holesterina i usled toga imaju sposobnost da značajno snize nivo slobodnog i vezanog sa lipoproteidima holesterina, što umanjuje rizik razvoja ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih oboljenja.

Izvodeći zaključak iz gore navedenog, neophodno je naglasiti da su BAD-i Kompanije VISION univerzalni kompleksi za ozdravljenje i poboljšanje funkcionisanja praktično svih sistema organa. Osnovano je tvrditi da će u svetskoj praksi pažnja i interes za BAD neprestano rasti. U korist tome idu praktično neiscrpne mogućnosti bioresursa Zemlje kao potencionalnog izvorišta biološki aktivnih dodataka uz ishranu.

B. P. Suhanov,
Akademik RAMTN doktor medicinskih nauka,
profesor katedre za pravilnu ishranu i toksikologiju medicinsko-profilaktičkog fakulteta za postdiplomsko profesionalno obrazovanje, moskovske medicinske akademije I.M.Sečenov

A. V. Pogožev,
doktor medicinskih nauka, profesor,
načelnik odeljenja za kardiovaskularnu patologiju na klinici za lekovitu ishranu GU NII za ishranu RAMN

Share This