Posledice “Nemanja sna”

Naše društvo danas oseća kolosalne probleme sa snom. U proseku spavamo od 5 i po do 7 sati dnevno umesto preporučenih osam sati. Na šta, na kraju krajeva, može da utiče „potpuna neispavanost“?

Na lepe oči

Nedavno je još jedan vazduhoplovni dispečer dobio otkaz jer je zaspao na radnom mestu i pustio avion da kruži nad aerodromom šesnaest minuta bez ijednog koordinatora u kontrolno-dipečerskom tornju.

Živimo u vremenu „Velike nesanice“, misleći da je dovoljno i pet sati sna. Ali to je mit bez osnova.

Mnogo poznatih ljudi je, usled neprospavanih preporučenih osam sati, uzimalo specijalne tablete. Na primer, Džon F.Kenedi je bio „hodajuća apoteka“. Jednom je zaspao tokom razgovora sa kandidatom za poziciju ministra poljoprivrede.

Sve u svemu, naš organizam je tako stvoren tako da ništa ne može da zameni nedostatak sna, osim samog sna.

Spavaj da bi živeo

Naš san reguliše takozvani biološki sat, koji se nalazi u suprahijazmatičkom jedru – malom konusnom preseku ćelija u hipotalamusu. Osnovu za njegov ispravan rad čini regularan svetlosni ciklus „dan-noć“.

U jednom istraživanju 2007. godine, američki naučnici su ustanovili da dve besane noći umanjuju sposobnost našeg mozga da objedinjuje kognitivne i emocionalne procese. Nesanica um čini jednostranim, kao fluks, onemogućavajući nam adekvatno razmišljanje.

Dokazano je da nesanica izaziva hipertenziju, srčanu aritmiju, dijabetes, gojaznost, gubitak memorije, smanjenje imuniteta, depresiju, pogoršanje varenja ugljenih hidrata, i još mnogo toga. Učenik srednje škole iz Amerike, Rendi Gardner, nije spavao jedanaest dana zbog eksperimenta. Poslednjih dana eksperimenta već nije mogao da govori.
Igre razuma

Ljudi su skloni da precenjuju prosek trajanja svog sna. Somnolozi –specijalisti u oblasti problema sa snom – su otkrili: ukoliko pacijent tvrdi da spava dnevno sedam i po sati, on zapravo spava manje za otprilike jedan sat.

U do danas, najvećem istraživanju problema sna, istraživači su ograničavali san svojih ispitanika neprekidno u toku dve nedelje, vodeći računa o trima osnovnim pokazateljima rada organizma – pritisku, broju otkucaja srca i temperaturi tela.

Ispitanici su morali pažljivo da gledaju u monitor kompjutera i kada bi se na njemu pojavio odgovarajući signal, trebali bi da kliknu miša. Prilično jednostavan zadatak. Međutim… Rezultati istraživanja su bili katrastrofalni. Budnost i reakcija ljudi, kojima nisu davali da spavaju duže od šest sati dnevno, su sa svakim danom nemilosrdno slabili. Do šestog dana je četvrtina grupe jednostavno zaspala za kompjuterom. A posle dve nedelje, pokazatelji pritiska, broja otkucaja srca i temperatura tela ispitanika su pokazali rezultat kao kod čoveka koji nije spavao 24 sata za redom ili koji je u stanju najgoreg pijanstva. A sada zamislite neispavanog vozača. Da li biste seli sa njim u automobil?

Ne štedite na zdravlju 

Učesnici drugog eksperimenta su spavali sedam sati dnevno. Zanimljivo je da su oni sami insistirali da se u potpunosti naspavaju, iako je u stvari kod svih njih bio konstantan nizak nivo radne sposobnosti.

Tokom eksperimenta je došlo do značajnog otkrića. Ispostavilo se da manjak sna ne treba nadoknaditi „tako što ćete se naspavati za vikend“. Nedostatak sna je gubitak koji se ne može nadoknaditi. Gubitak je sličan gubitku nervnih ćelija.

Jedan važnijih razloga nesanice je i povećavanje noćnih smena na poslu. To možda donosi dodatne prihode poslodavcima, ali radnicima nanosi veliku štetu upravo zbog narušavanja svetlo-tamno ciklusa njihovih bioloških satova. To je slično krahu bioritma pri promeni vremenskih zona. Kao rezultat, radnik noćne smene u proseku spava svega 5 sati, što je nedopustivo malo.

Igre za odrasle

Šta radimo, kada ne spavamo? Američki naučnici su istraživali ovo pitanje: kako provode vreme nespavanja 50 hiljada ljudi. Ispostavilo se da su osnovne stvari koje nam ne daju da spavamo: rad, putovanje, porodica, kao i surfovanje na Internetu.

Ali problem je još i u tome što, čak i kada legnu u postelju, mnogi ljudi ne mogu da zaspu. Organizam je toliko premoren i uzbuđen istovremeno, da je prosto nije u stanju da zaspi. Stres rađa nesanicu, nesanica još više pojačava stres. Zatvoreni krug?

Na prvi pogled se možda čini da nema izlaza. Tim pre što sredstva za spavanje i antidepresivi, kojih su police apoteka prepune, još više produbljuju naše probleme sa zdravljem. Ipak danas postoji mogućnost da se bar malo pomogne organizmu da se sam vrati u normalu.

Za to kompanija Vision predlaže specijalno odabran kompleks dijetetskih suplemenata, koji je dokazao svoju efikasnost za zdravlje nervnog sistema. Kompleks u sebi sadrži imena poput Antiox+, Pax+ forte, Senior, Hiper, Mistic, Passilat, Revien.

Članak preuzet sa zvaničnog sajta kompanije Vision International People Group

Share This