Posledice radijacije su nepovratne

Živite daleko od Černobilja i mislite da vam radioktivnost ne može ništa? E pa nije to baš tako. Radioaktivnost se nalazi svuda. Najvažnije je da znate kako ona deluje i kako se zaštiti od tih „rentgenskih“ zraka koji svuda prodiru.

Imate porodicu, dobar posao i kućicu sa placem van grada. Brinući se o svom zdravlju, Vi svako leto provodite u vikendici, gde je vazduh čistiji i imate voće i povrće iz svoje bašte. Reklo bi se, gde je tu radioaktivnost i šta može da nam učini? Ispostavlja se, poprilično mnogo…

On nije ni pomišljao…

U Mendeljejevoj tablici postoji element koji se zove radon. On se dobija prilikom raspadnja drugog elementa, radijuma, koga ima u zemljištu na čitavoj zemaljskoj kugli. Radon je radioaktivan. On izlazi iz zemlje u vidu gasa koji mi udišemo, prodire u vodu koju pijemo, ima ga u travi, koju jedu krave, a koje zatim mi jedemo. Mi smo ozračeni, a da pri tom ni ne sumnjamo.

A u prirodi postoji još i mala alga koja živi u blatnjavoj vodi – hlorela. Sitna, ali veoma snažna i korisna. Materijal od koga se sastoje zidovi ćelija hlorele, predstavljaju glavni agens koji iz organizma izbacuje otrove iz životne okoline, poput teških metala i pesticida.

Pored svega navedenog, hlorela sadrži ogromnu količinu beta karotena, koji se efikasno bori sa ćelijama raka, sprečavajući njihov razvoj i genetske mutacije, koje izaziva radioaktivno zračenje kod ljudi.

Nije ni očekivao…

Svaki čovek, od posledica zračenja prirodnih izvora (poput sunca, zemlje, zgrada, hrane, vode i vazduha) godišnje dobija dozu koja je jednaka dvama – trima milisivertima (mSV/god). Prema  normama, efektivna doza za čoveka tokom njegovog života (uzima se u obzir otprilike 70 godina) ne bi smela da premaši 70 mSV.

I to je tako i bilo, ali… Katastrofa koja se nedavno dogodila u japanskoj nuklearnoj elektrani je korigovala navedene brojeve. Ali ne u pozitivnom smislu po nas. Oblak radioaktovnog gasa i prašine se proneo čitavim svetom, nataložilo se u zemljištu, prodrlo u vodu, pada u vidu padavina. Mi ne primećujemo to dejstvo, i možda nećemo ni primetiti, ako poživimo predviđenih sedamdeset godina. Ali kakvo ćemo potomstvo napraviti? Prema podacima mnogih istraživanja, najopasnijim se smatra „nagomilano“ izlaganje radijaciji u malim dozama tokom dužeg vremenskog perioda. I pri tom stradaju naša, još nerođena deca…

Baš takav kraj…

Dovoljno je da pogledate novorođenčad, koja su se rodila 20 godina posle černobiljske katastrofe. Genetske mutacije doprle su do gotovo svih životno važnih organa čoveka. Takva deca su osuđena na izolovan, inferioran život. Ne, definitvno ne želimo takvu sudbinu svom potomstvu…

Ljudi protiv mutanata

Šta možemo da preduzmemo kako bismo sačuvali živote još nerođenih mališana? Da ne jedemo, ne pijemo i ne dišemo – teško da ćemo uspeti. Ostaje nam da maksimalno izbegavamo štetne uticaje životne sredine. Vreme je da se prisetimo svoje vikendice. Gde možemo da neutrališemo posledice prirodne radijacije, koja prodire u brižno uzgojene tikvice ili šargarepu, pomoći će nam taj mali „čarobni štapić“ po imenu hlorela. Kompanija Vision je razradila jedinstven proizvod po svojim svojstvima, za borbu protiv posledica radioaktivnosti – D i Guard nano. Njegove osnovne komponente su hlorela i opuncija. Uzimajući dijetetski suplement D i Guard nano, pružićete svom zdravlju nezamenjljivu uslugu u svakodnevnoj borbi sa štetnim faktorima životne sredine ili, kako se danas kaže sa opasnim „izazovima“ današnjice.

Share This